Na crtežima Ksenije Vučićević smenjuju se pejzaži, enterijeri i sasvim obični predmeti, prizori koje svakodnevno viđamo, ali na koje retko obraćamo posebnu pažnju. Pepoznatljiva po crtežima velikih formata koje stvara isključivo grafitnom olovkom, njeni radovi nastaju spajanjem desetina manjih listova papira, a podjednako su zanimljivi kada ih posmatramo izdaleka, kao celinu, i izbliza, kada otkrivamo mnoštvo pažljivo iscrtanih detalja. Kroz ove prizore Ksenija Vučićević istražuje teme sećanja, prolaznosti i našeg odnosa prema mestima i stvarima koje su nekada bile deo naše svakodnevice.
Rođena 2000. godine u Gornjem Milanovcu, Ksenija pripada mlađoj generaciji umetnika čiji rad već privlači pažnju domaće i regionalne likovne scene. Nakon osnovnih i master studija slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde trenutno pohađa doktorske studije, realizovala je pet samostalnih izložbi.
U njenom stvaralaštvu crtež prevazilazi ulogu beleženja vidljivog i postaje prostor za istraživanje odnosa između ličnog iskustva, vremena i načina na koji pamtimo svet oko sebe. Ovim pitanjima vraća se i na aktuelnoj izložbi U bašti je bilo šećera otvorenoj do 17. novembra u Galeriji ’73 u Beogradu. Tim povodom, Ksenija se upisala u BURO. Vizuelni leksikon.
Ovih dana maštam o… tome da imam vremena za sve, rođendanu i Novoj godini.
Protiv straha se borim… fake it till you make it.
Da je moj život film, zvao bi se… JA SAM PRLJUŠA.
Život je sladak samo dok… mogu da pijem kafu sa dragim ljudima.
U svojoj bašti najradije bih zasadila… jednu veliku lipu.
Sloboda je… da možemo da ostanemo, ali i da odemo, jer imamo gde da se vratimo.
