Nije novost da su mnogi muzeji i galerije prešli na nivo virtuelnog i da svoje izložbe i kolekcije u ovim danima dopunjavaju što većim brojem virtuelnog sadržaja. Takav sadržaj bi nam u 21. veku svakako bio zanimljiv i privlačan ali je u ovoj godini i neophodan. Mnoge institucije se još uvek prilagođavaju i pokušavaju da svoj program barem delimično premeste online, a tu igricu je na novi nivo podigao nedavno otvoreni muzej VOMA- Virtual Online Museum of Art. Prvi muzej na svetu koji zapravo i ne postoji bilo kako drugačije do virtuelno. Nema zgradu, prostor i zaposlene, već su u kompjuterski izgrađenoj zgradi (koju bismo ruku na srce voleli da vidimo i u stvarnom životu) izloženi radovi kao što bi bili u bilo kom stvarnom muzeju na svetu i daju iskustvo odlaska u umetnički prostor.
Na ideju o ovakvom muzeju koji bi bio konstantno otvoren i dostupan svima, došao je umetnik Stuart Semple, i to još u ranim danima interneta, tačnije 1999. Ipak, njegova tadašnja odluka da otvori online umetnički prostor je morala da sačeka dobrih dvadesetak godina budući da je tada, tehnološki posmatrano bilo prerano da se takva vizija i realizuje, jer je tehnologija devedesetih bila daleko daleko od one koju imamo danas. Bio je potreban napredak u tom pogledu, kao i situacija poput ove u kojima nam je kretanje ograničeno a umetnost uvek potrebna, da se priseti svoje stare ideje i shvati koliko bi ovako mesto svetu bilo neophodno i u danima krize, a i inače kontekstualizacijom i kuriranjem radova i predstavljanjem tako da mogu da ih vide svi. Tako je udruženim snagama sa Emily Mann, arhitektkinjom i Lee Cavalierem, art konsultantom i kustosom koji je dugo bio deo London Art Fair tima, pokrenuo VOMA muzej. Bilo im je potrebno šest meseci da počnu od nule, osmisle koncept, i narednih nekoliko izložbi, kao i da tim programera, arhitekata i video game dizajnera to i realizuje.
Muzej je napravljen tako da se smenjuju i delovi dana i godišnja doba, i iako u potpunosti jeste virtuelan, u neku ruku je i prilično stvaran. Ako ništa drugo, onda zato što su rešeni da se bave aktuelnim i važnim pitanjima i posvete se mnogo boljoj reprezentaciji. Sve probleme sa kojima se mnogi veliki muzeji susreću, VOMA u svojim početcima ima na umu i kako kažu ideja je da budu što inkluzivniji u svom pristupu i uključe što više umetnica kao i umetnika koji pripadaju manjinskim ili marginalizovanim kategorijama.
