Nedavno su iz centra Brit Awards najavili da se za 2021. godinu ozbiljnije razmatra opcija da se ukinu kategorije “najbolji muški” i “najbolji ženski” izvođač, i da se sve kategorije zamene opštim. To jest, da će postati rodno neutralni. Ako se to bude dogodilo, pridružiće se Grammy nagradama, koje su se još 2012. pozdravile sa muškim i ženskim nagradama, i MTV Video Music Awards, gde su istu stvar uradili pet godina kasnije. Zapravo, takav modus operandi nije stran svetu nagrada uopšte, čak ni nekim od najvećih (Nobelova, Pulicerova, ili Bukerova nagrada) koje nisu rodno definisane. Ipak, među najvećim glumačkim nagradama kao što su Oscar, BAFTA, Tony, Emmy kako se čini nema nikakvih naznaka da će u skorijoj budućnosti doći do ovakvih promena.
Asia Kate Dillon, rodno fluidna glumica poznata iz “Billions” i “Orange Is the New Black” pozvala je velike nagrada da se odreknu kategorija i rekla u jednom od intervjua: “Pretpostavljam da ih niko nikada nije direktno pitao da to učine, pa je možda sada pravi trenutak. Šta su prvi koraci koji treba da se preduzmu da bi se napravila promena. Zovite me. Pošaljite mi mejl. Hajde da to uradimo!” Za sada je odgovor isti kao i pre dve godine kada je Dillon prvi put pokrenula ovo pitanje, a to je da tradicionalno ustaljene kategorije ne idu nigde barem ne u skorije vreme. Akademija je prilično autistično odgovorila Dillon da je ona aposlutno slobodna da bira kategoriju sa kojom se identifikuje, čime se uprkos “slobodi” samo dodatno naglasilo licemerje društva, problematika pozicije rodno neutralnih izvođača i pokazalo svo neznanje, nerazumevanje i marginalizacija sa kojim se suočavaju. Dillon je te godine odabrala da se identifikuje kao glumac, naglašavajući da je takav odabir, etiketiranje i rodno definisanje krajnje diskriminišuće, i rekavši da bi to bilo isto kao da su kategorije podeljene po boji kose ili tena, i da je to sasvim neprihvatljivo.
I jeste. U savremenom trenutku u kom živimo, kada postoji sve veći broj onih koji se izjašnjavaju kao rodno neutralni ovakve kategorije zaista i zvuče nepotrebno, neprihvatljivo i posve arhaično. A s neke strane i suludo licemerno, ako se uzme u obzir da ni sada nije svaka kategorija rodno podeljena, pa je celokupna logika koja stoji iza, prilično maglovita i nejasna. Dok recimo postoje odvojene kategorije za najbolju glumicu i najboljeg glumca, nagrada za najboljeg režisera je zajednička, ali time nažalost i prostor za nejednakost, koja se potvrđuje iz godine u godinu. Između pet finalista redovno se nađe jedna ili ni jedna žena, i ono što se definitivno postavlja kao pitanje je šta bi se desilo kada bi se uopšteno izbrisale rodne kategorije. Da li je industrija uopšte spremna na to, ne zbog tradicionalnih paterna i konzervativnosti koji su prisutni i nedvosmisleni, nego da li su napravljeni ikakvi koraci po drugim pitanjima da bi ovaj sledeći mogao da dođe na red?
To je zapravo i glavni argument onih koji se zalažu da kategorije treba da ostanu nepromenjene. Izvestan broj filmskih kritičara, ukazuju na to da bi brisanje rodnih kategorija, iako s jedne strane poštovano i neophodno, zapravo u ovom trenutku bilo ništa drugo do kozmetičkog ulepšavanja, spoljašnje doterivanje problema industrije za koji svi znamo da postoji. Rodna jednakost kao takva, ne postoji zaista u filmskoj industriji, na šta je prošle godine posebno direktno pored Matt Damona, i Ben Afflecka, ukazao i Benedict Cumberbatch rekavši da će odbiti sve filmove u kojima glumica neće biti plaćena koliko i on. Filmska industrija je de facto ona u kojoj glumci mogu da budu plaćeni čak i duplo više od glumica, ona u kojoj Harvey Weinstein nije fikcija nego realan teror, gde su muškarci 7 do 10 puta češće nosioci nagrada nego žene, i gde je samo 7% žena režisera. Ukidati kategorije znači biti toliko siguran da seksizam i nejednakost ne postoje, da su problemi iz prošlosti, i da je ravnopravnost toliko jaka i prisutna da neće biti nikakve diskriminacije. Što nažalost, još uvek nije slučaj. Dillon i ostali gender neutral glumci, tvrde da je upravo zadržavanje ovih kategorija ono što daje privid o jednakom prisustvu žena koje su činjenično marginalizovane.