Da li “Euforija” glorifikuje upotrebu droga?

autor BURO.
euforijasquare

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/02/euforijacover.jpg

Ovih dana, ko prati seriju “Euforija” na HBO, može slobodno reći da više živi život junaka iz ove fikicije nego svoj. Sjajne fotografije sa snimanja, iskaču pre svake epizode, produbljujući naš apetit za onim što sledi. Mnogi je porede sa serijom Skins, koja je bila zanimljiva generaciji pre, ali Euforija definitivno postavlja nove rekorde, s obzirom da je početak druge sezone gledalo duplo više ljudi nego pilot epizodu. HBO je izjavio da je prva epizoda druge sezone, sadržaj o kome su brujale društvene mreže kao pred finale serije „Igra prestola“. Hype je ogroman, slike Zendaje su svuda, ali tu su i kritike.

Iako puno medija i sajtova koji se bave filmskom kritikom komentarišu ovu sezonu kao iskren, realan i dobar portret bolesti zavistnosti, neki (verujem da ovde potpada i puno roditelja) smatraju da je gledanje ove serije štetno i da glorifikuje upotrebu droga kod mladih.

Kako bismo rešili dilemu, pozvali smo stručnjakinje koje su prve tu kada spomenemo mlade i drogu, a to je organizacija Re Generacija, koja je prva specijalizovana organizacija koja se bavi politikama, istraživanjima, edukacijom i analizom pitanja vezanim za probleme droga u Srbiji. Od svog osnivanja, zalaže se za drugačije, inovativne programe i poglede koji se odnose na politike prema drogama u Srbiji sa fokusom na programe smanjenja štete. Zahvaljujući njihovim brojnim analizama i istraživanjima, možemo da kažemo da se neko bavi ovim problemima u našoj zemlji na pravi način.

Pitali smo Irenu Molnar, direktorku i Teodoru Jovanović, koordinatorku za istraživanja da podele sa nama utiske o seriji.

Serija „Euforija“ polako obara rekorde gledanosti, naručito kod milenijalsa i pripadnika gen Z. U određenim kritikama se govori kako je konzumiranje droga prenaglašeno ili da se droge glorifikuju. Kako je po vama predstavljena droga i zavisnost među mladima? Da li deluje motivišuće ili pruža drugačiji dojam?

Teodora Jovanović: Kritike koje se smo mogli da čitamo u najvećoj meri dolaze od D.A.R.E. agencije iz SAD koja u načelima ima jako izraženu nultu toleranciju na upotrebu droga, te je u njihovom smislu svaka upotreba psihoaktivnih supstanci na filmu ili televiziji glorifikacija i promovisanje. Za razumevanje serije „Euforija“ važno je razumeti kontekst u kom mladi odrastaju u Americi i korelaciju sa opijatskom krizom u kojoj je njihov konitnent već nekoliko godina. Taj kontekst je, na sreću, dosta drugačiji od našeg. Opijati kao što su oxycotin i fentanyl u Srbiji za sada ne postoje na crnom tržištu (fentanyl je registrovan za medicinsku upotrebu u bolnicama, kao i morfijum npr), dok naša nedavna istraživaja pokazuju da opijati medu mladima nisu popularna supstanca, trenutno.

Irena Molnar: Po našem mišljenju, ova serija ne samo što ne glorifikuje upotrebu psihoaktivnih supstanci, tu upotrebu možda malo i demonizuje, jer ako možemo primetiti ona se uglavnom vezuje za teške trenutke kroz koje mladi prolaze u svom odrastanju i pokazuje jasne posledice po njih u vezi sa njihovim rizičnim ponašanjem. Serija nedvosmisleno pokazuje da je upotreba psihoaktivnih i kontrolisanih supstanci i za mlađe i za starije realnost, i da odsustvo sistemske pomoći na svim nivoima izostaje, što je sličnost sa Srbijom. Upotreba droga se pokazuje kao problematična, ni malo zabavna i teška, posledica je drugih teških procesa u životima mladih koji su akteri serije, iako u stvarnom životu i po podacima evropske Agencija za droge samo 1% koji eksperimentišu sa supstancama kao mladi razviju problem zavisnosti.

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/02/1645189869892143.png

Da li vam se čini da u seriji ima scena iz kojih mladih mogu nešto da nauče o korišćenju droga i koje su to scene?

Teodora Jovanović: U seriji je koncept smanjenja štete dosta dobro predstavljen, ali srpskoj publici koja nije u kontaktu sa injektirajućim korsicinicma droga on je malo nepoznat. Neke od važnih edukativnih scena je ona kada Ru bude pritisnuta da proba Fentanyl, te po odlasku dilera Faz pošalje Asha po narcan tj. naloxon. Nalokson sprej za nos se koristi kako bi se preokrenuli po život opasni efekti poznatog ili sumnjivog predoziranja opijatima kod odraslih i dece, i iz klase je lekova koji se nazivaju antagonisti opijata. Kod nas je nažalost ovaj lek dostupan samo lekarima u hitnoj pomoći, i vrlo je upitno da li ga svaka kola hitne pomoći i imaju i ko je uopšte treniran kako da ga koristi, dok se u zemljama EU i USA vršnjaci i zajednice edukuju kako da ga koriste kako bi, baš kao Faz, mogli da spreče predoziranje svojih prijatelja u riziku.

Smanjenje štete štete pojavljuje se i u kontekstu mešanja supstanci: u sceni kad kada Eliot, Jules i Ru idu da ukradu alkohol iz prodavnice, vraćaju se kolima i piju pivo, Ru se oseća loše i Eliot joj kaže da ne bi trebalo da pije pivo dok je pod dejstvom opijata koje je prethodno uzela – mešanje opijata i depresora je vrlo opasno, može prouzrokovati prestanak rada pluća i overdose.

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/02/1645189869780183.pnghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/02/1645189869933812.png

Edukovanje mladih kroz video sadržaj i film, svakako treba da bude kreirano na osnovu duboke analize konteksta i nivoa znanja mladih o određenim supstancama i rizicima povezanim sa njima, te svako prikazivanje bilo kakvog sličnog sadržaja treba da prati i otvoren razgovor o prikazanom, dal u zajednici, sa vršnjacima (ili vršnjačkim edukatorima), ukoliko je u školi ili porodici to nemoguće učiniti na otvoren, iskren način, koji vrednuje stavove mladih posmatrajući ih kao aktivne članove društva (po principu “ništa o nama bez nas”) a ne kao pasivne primaoce informacija.