Od prvog dana kada sam saznao da ona uopšte postoji, bio sam fasciniran pojavom Fran Lebowitz. Sve mi je bilo uzbudljivo, bukvalno sve: od toga kako se oblači, kako govori, gestikulira, naglašava reči, kako iščekuje smeh sagovornika, gde stavlja pančlajn, do toga šta i kojom brzinom priča… Sve to zajedno, sećam se dobro, učinilo je da bukvalno ostanem bez teksta, duboko zapitam kako je uopšte moguće da mi njen lik i delo promaknu sve ove godine. Bilo je to verovatno onda kada je izašao njen prvi film u režiji Martin Scorsesea, „Public Speaking„, koji čini se nije doživeo ni pola gledanosti i pozornosti javnosti koliko je euforiju izazvala njihova poslednja saradanja tačno deset godina kasnije upakovana u više nego aktuelni i intrigantni naslov „Pretend It’s a City“, prikazan početkom januara. Neko pametan je davno rekao da se često o umetničkom delu može suditi po lakoći kojom se konzmira, što je više nego tačno u slučaju Netflixovog dokumentaraca o ovoj fascinantnoj Njujorčanki, spisateljici i nenadmašnoj komičarki, čije nastupe širom sveta prate gromoglasni aplauzi posle maltene svake izgovorene reči.
Samo vas gledam
Ova mini serija od sedam epizoda, nazvana je po njenom ličnom manifestu, na neki način predstavlja savršen poligon i prirodno stanište za Fran Lebowitz, koja može do iznemoglosti da se žali i priča na svaku temu, naročito o gradu koji poznaje i uzduž i popreko. Ona je osoba koju možete videti i na Vanity Fair žurci u zagrljaju najvećih holivudskih zvezda nakon dodele Oskara, ali je isto tako i iznenada sresti u metrou, s obzirom da je poznata po tome da obožava da sama baza po gradu i prati kako diše metropola.
I to ne bilo kakva, već ta večna misterija, Njujork, koji je i po njenom svedočenju uspeo da se transformiše u nešto što možda više niko ne može ni da prepozna.
Bez obzira na uspeh ovog filma, život Fran Lebowitz je fascinanatan skoro u svakom segmentu, i kao autentična autorka, i kao oštroumna kritičarka, neposlušna javna ličnost, ali po potrebi i kao epizodna glumica.
Read before you think
Poznata po svojim sarkastičnim društvenim komentarima o američkom životu, ali i duhovitoj grubosti i retkoj spontanosti, mnogi je smatraju modernom verzijom Dorothy Parker. Više je nego prepoznatljiva po tome što nosi odela šivena po meri, bori se za prava pušača, ali i činjenici da živi bez tehnologije – nikada u životu nije koristila pisaću mašinu, računar, mobilni telefon ili tablet. Međutim, zato poseduje ogromnu kolekciju od preko 10.000 knjiga, koje ako joj je verovati zaista i pročitala. Bila je prijatelj sa velikim brojem umetnika, muzičara i pisaca, poput Toni Morrison ili Petera Hujara. Zapravo imala je neviđenu sreću da se sa 20 godina preseli u Njujork, gde je odmah počela da radi za Changes, mali časopis „o radikalnoj politici i kulturi“, koji je osnovala Susan Graham Ungaro, supruga Charlesa Mingusa, jednog od najvećih džez muzičara – gde je prodavala reklamni prostor, a zatim počela da piše kritike knjiga i filmova. Ubrzo skreće pažnju na sebe i upoznaje Andy Warhola, kod koga ubrzo prelazi da piše u čuvenom magazinu Interview. U kolumni pod nazivom I Cover the Waterfront piše o horor filmovima i daje mišljenje i savete na razne teme, ali i sočno podbada ne baš inteligentnu čitalačku publiku. Ovi eseji, sa njenim prodornim komentarima o životu u gradu, sačuvani su i objavljeni u dva toma, Metropolitan Life i Social Studies, koji su je zapravo i lansirali na svetsku književnu i kulturnu mapu.
Bez komentara, molim!
Zato je ovaj serijski film važan iz mnogo razloga. Nije u pitanju samo sedenje u zadimljenom restoranu preko puta Spike Leeja ili Alec Baldwina i pametovanje na teme #metoo ili zašto su klupe koje je postavio bivši gradonačelnik Bloomberg neviđeno nepraktične i ružne, već je ceo film jedan antologijski zapis vremena u kome živimo, koji se sasvim sigurno više nikada neće vratiti. Ovo je ujedno i izvanredna žanrovska forma u kojoj Fran Lebowitz samozadovoljno uživa u svakoj sekundi, jer kako je odavno izjavila televizijski format je po mnogo čemu izuzetan, a naročito što niko ne može da je prekida.
U svakom slučaju, bilo da se slažete s njom ili vas nervira po nekim pitanjima, njena harizma razara sve barijere, magnetično vas pribija uz ekran, da posle svake epizode mislite da je prekratko trajalo ili da ste iznenada stekli novog najboljeg prijatelja.
Ali, u tome je tajna fatalnih ličnosti. Jedna od njih je i Fran Lebowitz. Bez dileme.