Festival autorskog filma polako se približava kraju, a dodeljene su i najprestižnija priznanja ovog festivala. Pobednik 28. Festivala autorskog filma (FAF)i osvajač nagrade Gran pri „Aleksandar Saša Petrović“ je film „Da li ste videli ovu ženu?“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića, o kom smo pisali pre nekoliko dana. Međutim, svake godine na ovom festivalu otkrijemo neki film koji nas lično najviše pogodi i ostavi najveći trag. Jedan od takvih definitivno je debitantski dugometražni film rediteljke Charlotte Wells sa Paullom Mescalom (Normal people) i Frankie Corio u glavnoj ulozi.
Radnja filma nije radnja u bukvalnom smislu te reči, i to je ono što najviše krasi ovaj film: emotivno i nostalgično putovanje devojke Sophie koja se u odraslom periodu seća letovanja sa svojim ocem kada je imala jedanaest godina. Ovo je priča o ljubavi i gubitku, razumevanju i sitnim dodirima, svakodnevnim radnjama koje u našim životima ostave formativne pečate.
Calum, tridesetogodišnji tata, za kog turisti iz odmarališta misle da je Sophin brat, prolazi kroz težak period, noseći se istovremeno sa odrastanjem i bitnim godinama svoje ćerke koju ne viđa često. Tokom filma, pratimo ih kroz obične turističke aktivnosti bez mnogo dramatičnog ulepšavanja. Postoje trenuci koji nose nagoveštaj opasnosti ili neprerađenog lošeg osećaja ali oni su mali i nevažni za sam film. Oni prolaze kroz uobičajene radnje, ali najveća lepota je u onim trenucima kada ćute, ušuškani u bezbednosti koju im donosi njihova bliskost. Kada im je dosadno i jednostavno uživaju u dokolici koja miriše na more i lepljivi voćni sladoled. Poseban deo filma čine kadrovi snimljeni starom kamerom, koji u potpunosti dočaravaju letovanja devedesetih, zajedno sa vokmenima i specijalnim color grading-om koji je prisutan tokom celog filma.
Iako većinu filma pratimo jedan kontinuirani flashback, povremeno dobijemo obrise odrasle Sophie u diskoteci, ili u njenom domu gde živi sa svojom porodicom. Ovom perspektivom, dok svira Under pressure u pozadini, pitamo se da li svoje roditelje počinjemo da razumemo samo kada i sami postanemo roditelji?