Filmski režiser Jean-Luc Godard, koji je bio predvodnik revolucionarnog francuskog novog talasa kinematografije, preminuo je pre nekoliko dana u 91. godini života. Na scenu je zakoračio ikoničnim filmom À bout de souffle iz 1960-ih (Breathless), koji je samo započeo niz autentičnih ostvarenja koja su kreirala nova pravila filma, donela kultne kadrove i citate i uticala na poznate režisere od Martina Scorsesea do Quentina Tarantina. Susan Sontag ga je čim se pojavio uporedila sa Picassom, a glumica Macha Meril koja je glumila u jednom njegovom filmu rekla za njega da je genije, i da je čovek „koji menja način na koji ljudi razmišljaju“.
I baš tako. Njegovi živi kadrovi puni boje i emocija uticali su na filmove, modu, pop kulturu ali i na način na koji doživljavamo ljubav i emotivne obrasce. Svojom nekonvencionalnošću, narativnim stilom, brzim automobilima, pištoljima, bezbrižnim devojkama i ljutim mladićima, Godard je stvorio stilski izraz koji je promenio istoriju. Proračunljivim uništavanjem svega što je bilo ranije, on je stvorio novi svet u kome ljubav ima veliku ulogu. Evo naših omiljenih trenutaka koji su nas topili, ježili, hrabrili i naterali da u scene sopstvenog ljubavnog života dodamo malo Godard začina.
Skoro sve scene iz Pierrot Le Fou
Bilo da glavni junaci koje tumače Jean Pol Belmondo i Anna Karina kontempliraju o ljubavi, izležavaju se plaži ili beže od negativaca, svaki kadar ovog filma dosegao je status umetničkog dela. Ferdinand (Belmondo), je mladi intelektualac oženjen bogatom Italijankom i živi tipičnim buržoaski privilegovanim životom kada dolazi nova bebisiterkaza koju se ispostavlja da je njegova bivša devojka Marijana (Ana Karina). Ona beži od čopora banditaša, a Ferdinand se nalazi sa njom u bekstvu, krećući se ka jugu Francuske, u nadi da će stići u Italiju i odleteti na Tahiti. Tokom filma nabijenog uzbuđenjem, emocijama ali i ravnom kontemplacijom uživamo u plavim, crvenim bojama pomešanim sa toplim tonovima boje kože i šaputanja.
Scena plesa iz Bande à part
Ovaj film prati tri mlada buntovnika dok planiraju pljačku. Ana Karina igra Odilu, mladu devojku članicu ove grupe, u koju su zaljubljena preostala dva člana. Ikonična plesna numera u ovom filmu u kojoj je Godard koristio nepovezano ispresecanje zvučnog zapisa uticala je na mnoge kasnije filmske stvaraoce, uključujući i Tarantina za čuvenu plesnu scenu u Pulp Fiction.
Scena sa knjigama u Une femme est une femme
Plesačica Anđela želi da ima dete, međutim njen dečko Emil nije spreman. Alfred, Emilov prijatelj je takođe zaljubljen u nju i on želi dete sa njom. U jednom trenutku, u ovom romantičnom mjuziklu gledamo raspravu Anđela i Emila u toku koje su se dogovorili da ne govore ništa jedno drugom već da pokazuju naslove knjiga.
Hotelska soba u À bout de souffle
Nećemo puno dužiti o ovom filmu, s obzirom da je on jedan od najpoznatijih ovog reditelja. Nakon prvog prikazivanja u Francuskoj, film je privukao više od dva miliona gledalaca. Od tada se smatra jednim od najboljih filmova ikada snimljenih, njegove rečenice znamo svi napamet, isto kao što smo se bar jednom u životu osmelili i nosili ovu frizuru baš zbog Jean Seberg.
