Sudbina 73. Kanskog festivala je bila jedna od neizvesnijih, a ideja o tome da će ove godine možda biti otkazan je mnogima teško pala. Toliko da se i porno sajt YouPorn uključio u predloge kako spasiti i ipak održati ovaj festival koji ni jednom do sada, čak ni u najtežim vremenima nije bio otkazan. Tako je Kanski filmski festival, prvo nekoliko puta bio pomeran, sa originalnog 12. maja na jun, pa kraj juna, pa čak i jul. Na kraju, doneta je konačna odluka da ove godine festivala neće ni biti i tako 2020. postaje prva godina u istoriji festivala kada Zlatna palma neće biti dodeljena. Ipak, pravila ostaju pravila i još uvek postoji lista „nominovanih“ naslova koja je objavljena na njihovom sajtu, a producentima filmova je ostavljen izbor da li žele da ostanu u okviru selekcije i budu predstavljeni na ostalim festivalima kao Kan 2020. ogranak, ili da povuku svoja ostvarenja sa pravom da učestvuju sledeće godine.
Bilo kako bilo, ukupan broj prijavljenih filmova ove godine je bio 2.067 od čega je odabrano 56 filmova koji su se našli u standardnoj finalnoj selekciji. Ove godine sekcije su malo drugačije posložene i dele se na master učesnike (oni koji su se već pojavljivali na Kanu), nove učesnike (nove za ovaj festival) i debitantske režisere, a mi smo izdvojili naslove koje treba da dodate na svoju listu za jedvačekanje.
“French Dispatch”
Režija: Wes Anderson
Najnoviji film jednog od najpoznatijih Teksašana, Wesa Andersona čiji su filmovi bili nominovani za Oskara sedam puta, je konačno završen i spremni smo da počnemo da ga nestrpljivo čekamo. Pratimo snimanje i događanja od samih početaka i konačno je došlo vreme da stvarno možemo i da se radujemo budućoj premijeri u nekom trenutku. Glumačka ekipa je kao i obično vanzemaljski genijalna: Tilda Swinton, Timothy Chalamet, Elizabeth Moss, Francis McDormand, Saoirse Ronan, Christoph Waltz, a priča prati nekoliko likova i njihove živote. Svi rade u nedeljnim američkim novinama French Dispatcher, a film je inspirisan mnogim stvarnim događajima Andersenovog omiljenog nedeljnika, The New Yorker.
“Druk” (Another round)
Režija: Thomas Winterberg
Nije baš često da se priča o alkoholizmu donosi u ovako istovremeno ozbiljnom i dramatičnom, i naizgled duhovitom tonu. Ipak, ako neko ume da od šale i malog eksperimenta napravi ozbiljnu dramu to je onda Thomas Vinterberg, prijatelj i saradnik Larsa von Triera, sa kojim stoji iza filmskog pokreta Dogma 95. Film prati grupu profesora u srednjoj školi koji, inspirisani teorijom norveškog filozofa da je idealno stanje čoveka da ima određeni postotak alkohola u krvi pošto to pomaže otvaranju uma i otvaranju ka svetu oko nas, odlučuju da to i isprobaju. Njih četvorica rešavaju da se prihvate eksperimenta i primene ga u svojim radnim danima, održavajući nivo alkohola u krvi na „idealnom“ nivou. Eksperiment napreduje, i pokazuje sjajne rezultate ali se pomalo i otima kontroli.
“Été 85” (Summer of ’85)
Režija: Francois Ozon
Trostruki dobitnik Srebrnog medveda na Berlinalu, ljubitelj mešanja žanrova, erotizacije, i predivno satkanih likova, Francois Ozon, vraća se na velike ekrane sa predivnom pričom o ljubavi dva tinejdžera. Priča o odrastanju i sazrevanju, uz mnogo sunca, mora, vetra, žurki osamdesetih. Alexis i David provode predivno leto u Normandiji, i jedno u drugom pronalaze prijatelja i ljubav života, ali je pitanje da li će taj san o savršenom potrajati duže nego što traje samo leto.
“Ammonite”
Režija: Francis Lee
Sve i da je lošiji nego što jeste, ovaj film ima jednu veoma značajnu prednost koja se zove tandem Kate Winslet i Saoirse Ronan. Njih dve su savršen duo sa toliko mnogo dobre hemije, i u savršenoj harmoniji sa koloritom i devetnaestovekovnim setingom. Priča prati paleontološkinju koju igra Winsletova, i mladu Ronan koja je došla na lečenje iz Londona na obalu mora. Njih dve započinju intenzivno prijateljstvo i odnos koji će izmeniti život obe zauvek.
“The Falling”
Režija: Viggo Mortensen
Debitantsko ostvarenje Viggo Mortensena je prvi put javnosti predstavljeno na Sundance festivalu u februaru, a on je dokazao da je pored toga što je sjajan glumac, pesnik, i muzičar, takođe veoma talentovan i za ulogu režisera. Lance Henriksen igra dementnog oca junaku koga igra Viggo. Lance je težak, tvrdoglav, ne želi pomoć, i još uvek je antagonistički raspoložen prema činjenici da je njegov sin gej. Ipak, zbog prirode bolesti preselio se u Kaliforniju, gde njegov sin živi sa svojim mužem i njihovom usvojenom ćerkom. Film sjajno i temeljno istražuje dinamiku odnosa otac-sin, ali i dočarava prirodu i težinu demencije.
“Soul”
Režija: Pete Docter
Čudesan je svet koji Pixar i Disney uspeju da naprave u svojim projektima za odrasle i za decu. Ako ste gledali “Up” ili “ Inside Out” onda znate o čemu pričamo i koliko su zapravo više u pitanju animirani filmovi za odrasle, a ne samo crtaći za decu. Takvo je i njihovo najnovije ostvarenje “Soul”, gde radnja filma prati dušu nastavnika muzičkog koji je iznenada preminuo u nesreći. On mora da prođe kroz čitav jedan, za njega novi svet i spozna kako duša postoji u čudnom limbu pre nego što se vrati sledeći put na Zemlju. Predivan, prilično srceparajuć i čudesno umirujuć.