S obzirom na to da se više ne zna šta je stvarno, a šta fikcija u svim vestima kojima smo dnevno zatrpani a propo korona virusa, i da je preporuka broj jedan uzdržavati se od javnih skupova i kontakata, čini se da su knjige i filmovi najadekvatniji beg od situacije. Iz nekog čudnog razloga, u poslednjih nekoliko nedelja kako je priča o virusu postala svetska briga broj jedan, zabeleženo je da je gledanje filmova o velikim pandemijama u porastu. Tako je „Contagion“, film Stevena Sodenbergha iz 2011. godine o virusnom haosu koji je ubio milione ljude na svetu na svim top listama najgledanijih filmova, gigantski skočio i sa 270. mesta najgledanijih filmova na kom je bio u decembru 2019, posle objavljene COVID-19 pandemije se popeo u prvih deset. Da budemo precizni, drugi je najgledaniji film ove godine.
Trenutna kriza sve čini preplašenim, i jedino logično objašnjenje je da možda priča o gotovo identičnoj stvari čini da se na neki način “obračunamo” sa tim strahom. Pandemijska fikcija je u suštini, na prvom mestu priča o bespomoćnosti, a gledanje ili čitanje bilo koje verzije, u kojoj se na kraju ipak nešto rešava ili nudi ideja kako se ljudi nose sa situacijom, je na neki čudan način utešna. Zato smo na jednom mestu sakupili legendarne literarne i filmske naslove koji govore o životu u doba pandemije.
Bolja vremena i radosnije vesti će se stići, nadamo se dosta brzo, a do tada – čuvajte se virusa, čuvajte sebe i druge, perite ruke, ne paničite, budite odgovorni. Pa da uskoro pandemiju gledamo isključivo na stranicama knjiga i na ekranima.
“Kuga”, Albert Camus
Ima više načina na koji se tumači ovaj genijalan roman Alberta Camusa. Neki ga doživljavaju kao metaforu za užase fašizma, neki kao aluziju na epidemiju kolere u Alžiru sredinom 19. veka. U svakom slučaju, francuski nobelovac Albert Camus u zaista remek-delu „Kuga” istražuje granice ljudske egzistencije, i postavlja pitanje šta se događa s pojmovima kao što su sloboda, bratstvo, dobro, solidarnost, vera, u situacijama kada su život i svakodnevica drastično izmenjeni.
“Slepilo”, José Saramago
Pandemija slepila koja dolazi potpuno neobjašnjivo. Talas slepila se širi, društvo se raspada, niko ne zna ko će biti sledeći, panika je opšta, a pojedinci, u borbi za opstanak, postaju sve ono što nikada nisu mislili da mogu biti. Snažna algorija i velika aktivističko-politička poruka za slepila koja možda i ne moraju da budu prava.
“Mislim da nismo oslepeli, mislim da smo slepci.
Zar slepci koji vide,
Slepci koji znaju da gledaju, ali ne vide.”
“Dekameron”, Giovanni Boccaccio
Priču svi znamo, ali gradivo s vremena na vreme treba obnoviti. Vreme je kuge u Firenci sredinom XIV veka. Sedam devojaka odlazi u crkvu Santa Maria Novella gde se dogovaraju da odu na imanje van Firence i tu potraže spas, izolovani od grada. Pridružuju im se trojica mladića i počinje pripovedanje. Svakim danom sem petkom i subotom u toku dve nedelje svako od njih priča jednu priču. Svekupno, na kraju deset dana postoji sto novela, “Dekameron”. Svaki dan ima različitu temu, od srećnih ljubavi preko, neprilika sa srećnim krajem do domišljatih ljudi, a prvi i poslednji dani nemaju određenu temu.
“Ljubav u doba kolere” Gabriel Garcia Marquez
Jedan od autora koji je doprineo da latinoamerička književnost sa margine dođe u centar pažnje svih merdijiana, i odatle se ne pomeri od šezdesetih godina do danas. “Kolera se čini kao da ima prirodu sudbine”. Priča o ljubavi koja traje preko pola veka, iako na momente suluda i patetična, i iako Florentino možda nije baš najrazumljiviji glavni junak kog roman može dobiti, ali je roman svejedno važan za razumevanje koje čega. Pogotovo Marquezove veštine pripovedanja. A i ima prelepa ljubavna pisma. Gotovo za zaplakati što verovatno nikad takvo jedno niste nikome napisali.
“Stanica jedanaest”, Emily St. John Mandel
Veliki deo Mandeline proslavljene knjige se bavi razarajućim virusom koji ubija 99% čovečanstva. Struktura knjige je takva da paralerno prati i sučeljava scene i živote onih koji su preživeli epidemiju i kraj sveta kakav poznajemo. Knjiga koja je u svojoj suštini prilično optimistična i pomalo kao da se fokusira na ideju da umetnost jedina sve preživi, budući da je dosta značajan i Muzej Civilizacije gde se skupljaju iPhone telefoni, lap topovi i ostalo na čemu se današnja civilizacija zasniva. Sredinom oktobra najavljeno je da će knjiga biti adaptirana za mini seriju od 10 epizoda koja će se davati na HBO Max.
