Za početak ćemo samo reći: modeli i bogataši prognani su na pusto ostrvo na kom se bore na prežive i verujemo da smo već učinili da vam se ovaj film ureže u pamćenje kao nešto što jedva čekate da pogledate. Ako na to još dodamo činjenicu da iza filma Triangle of sadness stoji Ruben Östlund, Šveđanin koji nas je odavno kupio neodoljivim atmosferama psihološke neprijatnosti filmskim hitovima kao što su Force Majeure ili The Square, koji je takođe nagrađivan u Kanu 2017. godine, znamo da je u pitanju ostvarenje koje definitivno zavređuje pažnju. Ovo je dokazala i publika slavnog francuskog filmskog festivala, s obzirom da je film nakon prikazivanja dobio glasne ovacije ljudi koji su ustali sa sedišta i tapšali skoro osam minuta.
Šta je toliko zavodljivo u ovom filmu?
Ukoliko niste bili u prilici da prethodno pogledate filmove ovog reditelja, važno je da znate da nosi titulu „kralja jeze“. O svom novom fimu rekao je da mu je glavni cilj bio da pokuša da napravi uzbudljivo ostvarenje za publiku i donese sadržaj koji podstiče razmišljanje.
„Želeli smo da ih zabavimo, želeli smo da sami sebi postavljaju pitanja, želeli smo da posle projekcije izađu i imaju o čemu da razgovaraju,“ rekao je.
Ovo je njegov prvi film na engleskom jeziku, a njegovo snimanje prekinuto je u dva navrata zbog pandemije. Film počinje pričom o modelu Karlu, kog glumi Harris Dickinson i koji je zajedno sa svojom devojkom, influenserkom Yayom, čiji lik tumači Charlbi Dean pozvan na luksuzno krstarenje milionera iza kog stoji Woody Harrelson.
Nekoliko do sada objavljenih kratkih trejlera prikazuju Karla bez majice na kastingu i gomilu bogatih ljudi na brodu koji se šale na račun komunizma i jednakosti dok im osoblje toči šampanjac. Ikonografija podseća na scene iz serije White Lotus, ali onda usledi pravi zaplet. Veselje ne traje dugo, jer nekoliko njih ostaje nasukano na pustom ostrvu, gde modeli i zgodni bogataši moraju da iskoriste svoj dobar izgled kao valutu da bi preživeli. Odjednom se nalaze u svetu gde im milioni i brojevi pratilaca na Instagramu ne znače baš ništa. Prema reditelju, film istražuje mušku lepotu, muškost i rodne norme.
Ova mračna komedija i politička satira traje dva i po sata, ali oni koji su imali privilegiju da je pogledaju prvi, kažu da je sve samo ne dosadan.
Ostaje da sačekamo datum premijere kod nas, a do tad nestrpiljivo čekamo, nadajući se da tokom čekanja naš trougao tuge (predeo na licu između obrva gde se stvaraju bore od tuge i stresa) neće dobiti novu boru.