Zašto Keira Knightley odbija da bude “lik iz snova muškaraca”

Holivud neumorno proizvodi „manic pixie dream girls”, idealizovane, šarmantne i pomalo izgubljene žene čija je svrha da inspirišu promenu kod muškarca koji će kasnije baš njih izabrati za ženu. Keira Knightley zauzela je sasvim drugačiji kurs kada je reč o ulogama. Njene junakinje jesu romantične, ali nikada ne gube razum za nekim; jesu zaljubljene, ali nikada zavisne od muškarca. U tome leži suština njenog mini otpora, one su žene koje pripadaju i srcu i umu, istovremeno.

Romantika bez pokornosti

Kada se pojavila u ulozi Elizabeth Bennet u filmu Ponos i predrasude (2005), Keira je oživela lik koji je istovremeno duhovit, samouveren i emotivan. Elizabeth ne traži brak kao spas, već ljubav kao partnerstvo u kojem postoji uzajamno poštovanje. Njeno „ne“ gospodinu Darcyju nije bunt iz hira, već odbrana dostojanstva. Tu se već vidi ono po čemu je Keira Knightley prepoznatljiva, sposobnost da u klasičnoj romansi pronađe prostor za žensku snagu i integritet. Ona igra žene koje vole, ali nikada ne dozvoljavaju da ljubav postane njihova jedina svrha.

Pokajanje i tragedija ženske hrabrosti

U filmu Pokajanje (Atonement, 2007) Keira tumači Ceciliu Tallis, mladu ženu iz aristokratske porodice koja odbija da se povinuje pravilima društva 1930-ih. Iako naizgled krhka, Cecilia je svesna svojih želja i ne pristaje da ih potisne. Njena ljubav prema Robbieju nije kapric, već izbor koji je čini snažnom, čak i kada zna da će ih taj izbor skupo koštati. Keira ovde igra ljubav bez iluzija. Njene emocije nisu sentimentalne, već svesne i zrele, što njene likove čini duboko ljudskim, ali nikada slabim.

Ana Karenjina: strast kao oblik pobune

U ulozi Ane Karenjine, Keira donosi novo čitanje Tolstojeve junakinje, ne kao žene koja strada zbog greha, već kao osobe koja odbija da živi laž. U njenoj interpretaciji, Ana nije samo tragična figura, već simbol otpora društvenim pravilima koja su ljubav pretvarala u obavezu. Keira Knightley je jednom rekla: „Umorila sam se od ideje da žene koje žive po sopstvenim pravilima moraju da budu uništene zbog toga.“ Upravo ta misao otkriva zašto nikada nije pristala da bude „lik iz snova muškaraca“, jer žene koje tumači ne postoje da bi nekoga spasile, već da bi pronašle sopstvenu istinu.

Savremene junakinje i kontrola narativa

U filmovima Colette (2018) i Misbehaviour (2020), Keira Knightley dodatno pomera granice. U Colette tumači autorku čija dela prisvaja njen suprug, boreći se da povrati svoje ime i glas, dok u Misbehaviour igra aktivistkinju koja osporava stereotipe o lepoti i ženstvenosti. Van filmskog platna, Keira je otvoreno govorila o tome da više ne želi da snima seksualne scene koje su „pisane iz muške perspektive“, jer ne želi da bude objekat, već autor sopstvenog izraza.

Romantična, ali svoja

Keira Knightley nije protiv romantike. Naprotiv, ona joj vraća dostojanstvo zaljubljenim ženama. Za nju romantika ne znači pokornost, već izbor. Njene junakinje ne čekaju da budu spašene, već biraju partnere koji ih mogu razumeti i pratiti. U svetu u kojem se ženska snaga često meri glasnoćom i gestovima, Keira ju je pronašla u tišini, stavu i samosvesti. Zato i danas ostaje retka glumica koja uspeva da bude nežna, a odlučna; ranjiva, a nepokolebljiva.

Foto: IMDb, Profimedia