Emocije koje su dobile ime jedino u japanskom jeziku

Površnost je zamenila emocije, jezik kojim se koristimo nikada nije bio jednostavniji, osećanja su nam sve dublja i kompleksnija a mi nikada zatvoreniji i usamljeniji. Zbog toga, odlučili smo da vas podsetimo na tišinu, prolaznost i neuhvatljive trenutke života. Japanski jezik je jedan od jezika koji se toliko duboko bavio ljudskim osećanjima, da ima izraze i za najsuptilnija emotivna stanja. U njihovom rečniku pronašli smo reči koje opisuju osećanja koja smo svi osetili, ali za koja nismo znali kako da opišemo jednom rečju. Ove reči samim svojim postojanjem navode nas da cenimo osećanja koja opisuju dosta više, da budemo prisutni i da vidimo lepotu u onome što je prolazno, skriveno ili neizgovoreno što u ostalim kulturama nije slučaj.

Zamislite zalazak sunca koji nestaje iza horizonta, svetlost koja se probija kroz guste krošnje ili tišinu koja je toliko nabijena značenjem da je osećate u telu, a ne samo u umu.

Japanski jezik opisuje te trenutke, magiju svakodnevnog života, poeziju u reči koje nazivaju ono što osećamo, ali ne možemo objasniti.

Emocije koje imaju ime samo u japanskom jeziku

Mono no aware – Nežna tuga prolaznog

物の哀れ (Mono no aware) opisuje tihe emocije, melanholiju koja dolazi sa svesnošću da je sve što je lepo, prolazno. To nije tuga, već osećanje koje produbljuje ljubav prema trenutku upravo zato što neće trajati. Setite se zalaska sunca, cveta trešnje ili smeha dragih ljudi, upravo prolaznost tih trenutaka čini ih vrednim.

Komorebi – Svetlost koja se probija kroz prepreke

木漏れ日 (Komorebi) je fenomen kada svetlost sunca dopire do vas samo zato što je nešto stajalo na putu. Lepota koju stvara prepreka, a ne odsustvo, simbol je neočekivane harmonije između svetla i senke, između vidljivog i skrivenog. Ova reč podseća na to da prepreke ne moraju da nas sputavaju, ponekad one same stvaraju najlepše trenutke.

Yūgen – Dubina neizrecivog

幽玄 (Yūgen) označava osećaj dubine koji se pojavljuje tiho i ne traži objašnjenje. To je trenutak kada znate, osećate, ali ne možete pokazati ili objasniti. Možda dok slušate talase ili stojite pred planinom, yūgen je u tome što se u tišini otkriva i ostaje neuhvatljivo.

Ma – Značenje u pauzi

間 (Ma) nas uči da smisao ne živi samo u onome što je rečeno ili učinjeno, već i u onome što je između. Pauze, tišina, dah, oni nisu praznina, već prisustvo. Baš kao u muzici ili poeziji, šupljine, tišina i intervali daju oblik i značenje celini.

Shizukesa – Tišina sa težinom

静けさ (Shizukesa) je osećaj teške, ali ne neprijatne tišine. Nije samo odsustvo buke, već prostor u kojem nešto postoji, prostor u kojem se možete zaista osloniti na sebe i na svet oko sebe.

Hakanai – Prolazna lepota

儚い (Hakanai) označava ono što je lepo jer nestaje. Fragilnost ovde nije slabost, već vrednost, podseća nas da sve što je dragoceno treba ceniti dok traje. Poput mehurića, snežne pahulje ili kratkog trenutka sreće, sve je lepše jer je prolazno.

Yohaku – Prostor u nedovršenom

余白 (Yohaku) ukazuje na važnost onoga što je ostavljeno nedorečeno. Praznina u slici, prostor između reči, tih neizgovoreni delovi daju smisao onome što jeste. Ovaj princip nas uči da ne moramo sve da ispunimo i objasnimo u tišini i odsustvu leži kreativnost i sloboda.

Wabi-Sabi – Lepota nesavršenog

侘び寂び (Wabi-Sabi) je filozofija koja prihvata da ništa nije savršeno, ništa nije trajno, i ništa nije potpuno. Umesto da se borimo protiv ove stvarnosti, wabi-sabi nas uči da u nesavršenstvu pronađemo mir i tišinu. Stara čaša sa pukotinom, izbledele boje, neujednačena struktura sve nosi svoju lepotu.

Foto: Pexels