Foto-knjiga je verovatno jedan od lepših begova od stvarnog sveta. Između korica je predstavljen celokupan fotografov način razmišljanja, promišljanje boja, odabir teme, odnosi, perspektiva, i da, sve je to “isto kao i na izložbi”, samo što ipak nije. Intimnije je, posvećenije, bez gužve i buke, i prilagođavanja radnom vremenu galerije. Sa knjigom je vaše vreme je aposlutno vaše, i mogu se do mile volje okretati strane, izmišljati dodatni narativi, i to sve dok miriše sveža štampa. Jednu takvu posebnu poslasticu za sve ljubitelje fotografije, priremio je Kacey Jeffers.
Kacey je tridesetjednogodišnji nekada model, a danas fotograf koji je nakon isteka američke vize morao da se vrati na Nevis, karipsko ostrvo na kome je odrastao. Međutim, iako u prvi mah zvuči kao dosta negativan razvoj događaja, Kacey je zapravo u tome video priliku da situaciju okrene u svoju korist i zabeleži ono posebno i drugačije, čemu zapravo i nema svako pristup.
Jer, iako svi u školama nose uniforme, po čemu se knjiga zove, i sistem propisuje unificiranost, ono posebno, prelepo i jedinstveno u svakom od klinaca će uvek naći način da zasija. I sija, na svakom od portreta, koji su dodatno ispraćeni njihovim razmišljanjama, sumnjama, idejama i problemima zabeleženim u vidu citata. “Moj jedini zahtev je bio da fotografišem klince koji obično ne dobijaju svu pažnju.” I u tome je i uspeo. Da osvetli sve one koji su iz bilo kog razloga skrajnuti, da im da priliku da se izraze, i da sebi da priliku da nauči nešto novo. O sebi danas, i o sebi u njihovim godinama. Puni ambicija i strahova, nadanja i humora, njihove reči podsećaju koliko na svim meridijanima svi sanjamo isto i kako je budućnost stvarno nepregledna i sa bezbroj mogućnosti.
Za Jeffersa je ovo bio način da i njima i svetu pokaže koliko je posebnosti u svakom, i da je svaki život za knjigu, a kako i sam kaže ove fotografije su „poruka svim tim mladima, i svim mladima šire, da mogu sve, samo da ostanu jednako svoji i čudnovati koliko god ih sve teralo na suprotno“.
Svaka kvalitetna i vredna foto-knjiga jeste poziv u paralelnu realnost. U onu koja je zabeležena, i sačuvana, i stvarna iako možda miljama daleka od naše stvarnosti, a “Uniform” je i poziv i podsećanje, da ostanemo svoji kao i da je jezik strahova, ljubavi prema sebi, prijateljstva, i (ne)pripadanja isti svuda na svetu.