Dva romana, Italija i stotinu načina da se ponovo pronađete

Ponekad nam treba samo jedna dobra knjiga da nas podseti da još uvek umemo da sanjamo, a Italija, kao po pravilu, uvek dođe prva kad nam treba malo više života. Možda je to zbog svetlosti koja nađe način da se odbije o kamen, ili zbog načina na koji se i običan dan tamo ponaša kao da je malo važniji nego drugde. A možda je samo do toga što Italija ume da nas dozove i onda kad mislimo da nam je zov utihnuo.

Pod suncem Toskane Frensis Mejz i Mala Italijanka Lusinde Rajli upravo su takve knjige: ne samo da vas odvode u Italiju, već vas podsećaju zašto stalno maštamo o toj zemlji koja miriše na limun, maslinovo ulje i novi početak. Jedan me je vratio onoj verziji sebe koja je verovala da je ljubav jednostavna kad se živi srcem. Drugi me je naučio da se ništa ne završava dok god se usuđujemo da još jednom krenemo.

Čitajući ih, shvatila sam da se „pronaći sebe“ ne dešava samo na putovanjima i u velikim odlukama. Nekad se dešava u malom ritualu čitanja, u mirisu kafe, u stranici na kojoj se prepoznamo više nego što bismo priznali. I baš tu, negde između reči, Italija se tiho ušunja, kao poziv da usporimo, udahnemo i ponovo se sastavimo.

Ako vam treba podsetnik da još ima prostora za nežnost, toplinu i lični preporod, ovo su knjige za vas. A ako vam posle njih zatreba i malo stvarne Italije, verujte, ima je i ovde: u jednoj dobroj piceriji u Zemunu, u jutarnjoj svetlosti na Kalemegdanu, u žutom zidu stare kuće u Novom Sadu, u mirisu bosiljka na pijaci ili u bašti vinograda Fruške gore. Italija je manje mesto, a više osećaj. I taj osećaj, srećom, ne morate da pređete granicu da biste ga poneli sa sobom.

Pod suncem Toskane: Knjiga koja miriše na kreč, ruzmarin i novi život

Frensis Mejz je žena koja je u renoviranju zapuštene vile pronašla sebe – i, slučajno, napisala životni manifest. Kupila je napuštenu kuću u srcu Toskane i počela iznova. Ono što čitaoca razoružava nije kuća niti renoviranje koje bi mnoge slomilo, već način na koji Mejzova uživa dok se menja: u hrani, svetlosti, razgovorima, svakom maslinovom stablu koje raste pred njom.

Njena Kortona danas je živahan grad, gradska dnevna soba sveta: pije se kapućino, ide u muzeje, skreće s puteva starog Rima, učestvuje u berbi maslina. Frensis, pesnikinja, kuvarica, šetačica, žena koja se pita „da li je dopušteno biti ovoliko srećan?“, vodi nas u svet gde je svaki početak moguć.

Ovo je knjiga koju prvo pročitate sami – možda je baš sledeće poglavlje vaše, a onda je poklonoti dragoj osobi.

Mala Italijanka: Opera, ljubav i ona čuvena italijanska dramatika

Ako Pod suncem Toskane zagreva dušu, Mala Italijanka je knjiga koja vas zaljubi, pa mrvicu slomi, pa opet zaleči. Ovo je Italija okupana svetlima pozornice, glasovima koji paraju tišinu i mirisom teške zavesa Milanske Skale.

Rozana Meniči, obična devojčica iz napuljske radničke četvrti, otkriva svoj talenat zahvaljujući operskom pevaču Roberto Rosiniju. Njena ljubav i životni izbori vode kroz tri decenije – iz Milana u Pariz, London i Njujork, ali i u intimni puls Italije: sunce na prozorima, miris kafe, glas koji drhti pre nastupa.

Ovo je knjiga za sve koji traže emociju koja se čita u cugu, za ljubav koja je istovremeno dar i lekcija.

Gde pronaći malo Italije u Srbiji

Ako vam zatreba „instant Italija“, evo nekoliko mesta:

Vinarije Fruške gore – zlatna svetlost, miris zemlje, čaša vina; vrlo toskanski trenutak.

Kosmajski vidikovci – svoj Bramasole dan uz pogled na brda.

Italijanski restorani i pijace – gde je paradajz sladak, a bosiljak miriše.

Muzeji Narodnog i Vojvodine – možda nisu etrurski, ali tiho hodanje pored artefakata vraća mir, fokus i smisao.

Stari gradovi i trgovi – Kalemegdan, Savamala ili Petrovaradin, kada je jutro ili veče, mogu biti vaše male Kortone.

Neko putuje automobilom, neko avionom, neko srcem. A neko kroz priču koja zasija čim se otvori korica. Italija je manje mesto, a više osećaj. Ne moraš je pronaći na karti, dovoljno je da je dopustiš da ti se ušunja: u rečenicu, u misao, u želju koju nisi stigla da izgovoriš naglas.

I dok sediš sa kafom u rukama, dok posmatraš prve zrake sunca kako se odbijaju od zida stare kuće, dok ti miris bosiljka na pijaci u Novom Sadu podseća na masline u Kortoni, shvatićeš: Italija je u svemu što ti dozvoljava da usporiš, da dišeš, da voliš, da ponovo kreneš.

Pod suncem Toskane i kroz strast Malе Italijanke – Italija ti šapuće da je svaki početak moguć, da je srce dovoljno veliko da voli, da sanja i da se vraća. I možda, samo možda, nađeš je u sebi, gde god da si.