Jesenja preporuka: Tri romana regionalnih spisateljica koji nas vraćaju suštinskom činu čitanja

Jesen nas, kao i uvek, uvodi u sporiji ritam, u potrebu da se sklonimo od buke i prepustimo knjigama koje pažnju, strpljenje i spremnost da se suočimo s onim što nerado osećamo, samo još nismo priznali da osećamo. U tom, rekla bih pomalo melanholičnom raspoloženju donosimo tri snažna romana regionalnih spisateljica, tri glasa koja ne povlađuju, već nas vode u dubine iz kojih se ne izlazi lakše, ali se izlazi istinitije.

Olja Savičević Ivančević „Adio kauboju“

U ovom delu dalmatinska svakodnevica pulsira tišinom i nakupljenim gubicima. Savičević Ivančević u romanu oslikava odrastanje kao proces u kojem se tragovi drugih ljudi talože dublje nego što bismo priznali. Adio kauboju ostaje jedna od onih knjiga koje otvaraju oči i nude jasnoću, a to je često jedinа valuta koja nam u jesen (čitaj: uvek) treba.

Milena Marković „Deca“

Umesto brze proze, Markovićeva donosi nešto potpuno drugačije: poemu koja se razliva kao potok kroz sećanja, mitove, ljubavi i rane jednog života. Deca su tekst koji je istovremeno surov i nežan, a njegova ritmičnost vuče čitaoca kao tiho bubnjanje srca koje ne želi da se smiri. Ovo je knjiga o odrastanju bez iluzija, o generacijama koje su morale da ponesu više nego što su mogle da iznesu. Jesen joj savršeno leži jer je to je vreme u kojem se poezija najlakše probija kroz pukotine duše.

Maša Kolanović „Poštovani kukci i druge jezive priče“

Ovaj fragmentarni, ali izuzetno kompaktan roman bavi se stvarnošću koja nas davi: radom, ekonomijom, telom, strahom i tihim pobunama. Kolanović posmatra savremeni život kao niz mikrodrama koje deluju banalno samo dok ih ne osetimo na sopstvenoj koži. Ironična, surova, lucidna. Njena proza traži čitanje bez žurbe, kao što jesen traži hod bez brzine.

Foto: Promo, Pexels