Povezano
Ukoliko vam fali motivacije ili snage, nekada je najbolje rešenje obratiti se onim prijateljicama koje se nalaze među stranicama knjige. Dok teturamo po mraku, one su već prošle izazove sa kojima se suočavamo i pretočile ih na papir. Predstavljamo vam pet buntovnica, bilo da su autorke ili likovi iz priča, koje su proživele (i preživele) najgore i najbolje i izašle iz toga daleko pametnije.
Devojke – Ema Klajn
Inspirisan sektom Čarlsa Mansona, roman Devojke ispričan je iz ugla mlade Ivi koja jednog leta kasnih šezdesetih naleće na grupu devojaka čije slobodno ponašanje i razuzdanost joj odmah privlače pažnju. Očarana njihovim pristupom životu, Ivi započinje prijateljstvo sa Suzan koja je uvodi u komunu u Severnoj Kaliforniji, vođena harizmatičnim čovekom o kome niko zapravo ništa ne zna.
Devojke je debitantski roman Eme Klajn koji paralelno prati dva vremenska toka – period iz Ivine mladosti nasuprot njenom sadašnjom životu. Sagledavajući taj period života sa distance, Ivi uviđa kako nesigurna devojčica željna drugačijeg života može sebe da nađe u okolnostima koje su sve bliže nezamislivom nasilju. Ova intrigantna novela pripoveda o žeđu za avanturom i pripadanjem, i u koje krajnosti ta potreba može da ode.
My Body – Emily Ratajkowski
Kada se ozvaničilo da Emily Ratajkowski izdaje knjigu, mnogi su reagovali sa znakom pitanja. Međutim, My Body se pokazala kao provokativna i moćna zbirka eseja. Kroz priče o svojoj karijeri, braku i rođenju prvog sina, Ratajkowski oštro ispituje svoje dotadašnje stavove o feminizmu i proučava ulogu seksualnosti, fetišizacije i dinamike moći u karijeri, ličnim odnosima i društvu.
Ova surovo iskrena zbirka nije perfektna, ali je hrabra i dočarava unutrašnju borbu u nalaženju prave mere između onoga što nam služi spolja i onoga što zaista jesmo iznutra.
Kopenhaška trilogija – Tove Ditlevsen
Daleko ispred svog vremena, Tove Ditlevsen je Kopenhašku trilogiju napisala 1967. godine. Roman sačinjen iz tri dela (Detinjstvo/Mladost/Zavisnost), Kopenhaška trilogija je delimično autobiografska priča o neprilagođenoj devojčici koja sanja o tome da postane pesnikinja. Novela prati njeno odrastanje i sazrevanje, kao i razvoj identiteta kada postaje uspešnja pesnikinja, majka i supruga dok balansira kompleksan odnos sa roditeljima i bratom.
Autorkino pisanje o ženskom iskustvu Kopenhašku trilogiju čini jednako relevantnim danas, i posebno bitnim za svaku ženu koja se bori da živi po svojim uslovima.
Samo deca – Peti Smit
Još jedan u niz autobiografija na ovom spisku posvećen buntovnicama, Samo deca je načelno ispovest o ljubavi između legendarne muzičarke Peti Smit i njenog dugogodišnjeg partnera i fotografa Roberta Mepltorpa. Tokom početka njihovih karijera u Njujorku, Smit opisuje izazove mladih kreativaca koji se snalaze u velikom gradu i borbu održavanja intimnosti tokom konstantnih promena i velikih fluktuacija u identitetu.
Kroz sanjive opise živopisnog grada krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, autorka uspeva da dočara šta je neophodno kako bi se izgradio autentičan odnos prema sebi i svom radu, i kako to preživeti.
Godina magijskog mišljenja – Džoun Didion
Jedna od najpoznatijih američkih spisateljica i novinarki je konačno dostupna za čitanje na srpskom, zahvaljujući izdavačkoj kući Štrik. Godina magijskog mišljenja je njen možda najpoznatiji roman koji počinje iznenadnim smrtom njenog muža. Ova autobiografska priča prati prvih godinu dana nakon njegove smrti i suočavanje sa gubitkom voljene osobe, period kada je jedino moguće ,,magijsko mišljenje”.
Godina magiskog mišljenja daje uvid u jedan od najbistrijih umova iz istorije američke literature u periodu užasne ranjivosti i bola, a rezultat je zapravo priča o snazi i opstanku.