Svake godine u ovo vreme objavljuje se uži izbor za godišnju nagradu Women’s Prize for Fiction i to je jedna od malobrojnih stvari koje trenutna situacija i ludilo nisu nimalo pomerili. Dobra književnost nam je potrebnija sada nego ikada, a pogotovo snažni ženski glasovi koji neretko donose priče o ženskom iskustvu i perspektivi, problemima, svakodnevici, predrasudama i poteškoćama na koje žene nailaze. Ova nagrada je otvorena za sve žene širom sveta koje pišu na engleskom jeziku, i iako unifikovana u jezičkom smislu, geografski uključuje književnice sa svih meridijana.
U najužem izboru ove godine se našlo šest imena koja uključuju i one poznate, etablirane spisateljice kao što su Hillary Mantel i Maggie O’ Farrell, ali i nekoliko zvezda u usponu koje tek krče svoj put i mesto u literarnom svetu. Lane Fox, jedna od članica žirija je objašnjavajući njihov izbor i važnost dobre literature, rekla: “Živimo u izazovnom vremenu, u tužnim i kompleksnim trenucima, i postoje neverovatne priče koje donose nadu, pružaju beg i utočište, i više nego ikada znače kao mesto povezivanja. Bilo je teško odabrati finalistkinje ali smo jako ponosni na selekciju jer će u svakoj od knjiga čitaoci moći da pronađu utehu”.
Objavljivanje pobednice će biti 9. septembra što znači da imamo sasvim dovoljno vremena da pročitamo barem neki od naslova, a i da se nadamo da će možda biti prevedeni i na naš jezik.
“Girl, Woman, Other”, Bernadine Evaristo
Bernadine Evaristo je za knjigu “Girl, Woman, Other” već dobila Bukerovu nagradu, tako da je bilo veoma očekivano videti je u najužem izboru i za ovu. Izuzetno moćan roman koji donosi dvanaest priča o dvanaest žena, pretežno afričkog porekla, koje žive u Velikoj Britaniji. Priča ih prati u različitim trenucima života i kroz njihove isprepletane pozicije, donose zajedničku priču o tome šta znači biti crna žena, kakva je savremena Velika Britanija, koje pozicije olakšava koje otežava. Kompleksno i prosvetljujuće štivo kroz priče o porodici, identitetu, prijateljstvu, ljubavi.
“Dominicana”, Angie Cruz
Potresan i snažan roman o iskustvu i osećanjima ilegalnih emigranata, ispričan iz ženske perspektive, iz ugla petnaestogodišnje Ane, koja ulazi u brak po dogovoru da bi obezbedila bolju budućnost za svoju porodicu. Kada je Juan Ruiz, duplo stariji od nje, u koga nije zaljubljena, sredinom 60-ih prosi, Ana zna da mora da pristane i ode sa njim u Njujork ne bi li potencijalno pomogla da čitava njena porodica u nekom trenutku emigrira. U Njujorku je usamljena i nesrećna, ali to pomalo menja prisustvo Cesara, Juanovog mlađeg brata, i neko vreme slobode u kom pomišlja da život u SAD možda i ne mora da bude toliko loš. Samo kad bi bila slobodna da stvarno radi šta želi. Angie Cruz je inspiraciju za knjigu dobila iz životne priče svoje majke koja je na ideju o pisanju rekla “Zašto bi iko bio zainteresovan za priču o ženi kao što sam ja? Tako je obična.” Verovatno baš zato. Zato što je obična i lako svačija.
“A Thousand Ships”, Natalie Haynes
Natalie Haynes je pored Pat Barker i njenog romana “Tišina devojaka”, jedna od savremenih autorki, novijih na sceni, koje daju glas marginalizovanim likovima iz istorije, i prisvajaju ženske glasove iz stare književnosti. U knjizi “A Thousand Ships” Natalie u prvi plan stavlja ženske likove koji su namerno izbrisani ili zanemareni iz istorije, i koje su svedene na marginalne, pasivne statiste velikih epskih priča. “Posle 2.000 godina zapadnjačkog hrišćanstva, one na kraju postanu prilično dosadni likovi ili se pretvore u čudovišta (Scila), negativce (Meduza) ili lošu suprugu (Jelena).” Ova knjiga se bavi poslednjom od nabrojanih: Nakon što je pobegla u Troju sa Parisom, po Jelenu je poslato hiljadu brodova da je vrate i čime je započeo i Trojanski rat. Međutim, u knjizi “A Thousand Ships” Jelena nije jedina protagonistkinja već su stranice posvećene i drugim ženama koje su svedočile, uticale ili ispaštale zbog ove veze.
“The Mirror & the Light”, Hilary Mantel
Za prethodne delove trilogije Hilary Mantel je dobila dve Bukerove nagrade, što je nešto što nijedna dobitnica Women’s Prize do sada nije imala iza sebe, tako da bi pobeda i za nju i za nagradu bila istorijska. The Mirror & the Light, je dugoočekivani treći deo trilogije, trijumfalni završetak započet sa naslovima “Vučje leglo” i “Leševe na videlo”. U ovom delu prati poslednje godine Thomasa Cromwella, koji se ni iz čega uspeo na najviše lestvice moći. Sukob prošlosti i sadašnjosti, plemstva i običnog sveta, ideala i realne vizije čoveka o modernoj naciji koja se stvara kroz konflikte, strast i hrabrost.
“Hamnet”, Maggie O’Farrell
Knjiga koja je već dobila epitete ‘poetično napisana i emocionalno razarajuća” i u kojoj se Maggie O’Farrell bavi Šekspirovim sinom koji je umro sa samo 11 godina, i uticajem koji je taj događaj zauvek ostavio na Šekspira. Raskošan prikaz braka, porodice razorene tugom i patnjom, nežnost prema biću kog više nema ali koje nikada neće biti zaboravljeno i čije ime, malo izmenjeno, nosi jedno od najpoznatijih Šekspirovih dela. Hamnet je teško ali i zavodljivo delo koje se ne ispušta lako iz ruku.
“Weather”, Jenny Offill
Lizzie Benson je započela svoj bibliotekarski posao bez konkretne diplome za to, ali pored ovog posla ona ima još jedan: da brine o svima. O majci preopterećenoj problemima i u potrazi za Bogom, o bratu koji je zavisnik na oporavku, o mužu, o detetu, i najmanje o sebi. Na sve to pojavljuje se Sylvia Liller, njena nekadašnja mentorka, koja je sada poznata po potkastu koji vodi Hell and High Water, i želi da zaposli Lizzie da odgovara na mejlove koje prima: od levičara koji su zabrinuti zbog klimatskih promena do desničara koje brine propast zapadne civilizacije. Kako se Lizzie upušta u novi posao, i tone u pitanjima, počinje da se pita šta znači i koliko je važno uopšte „negovati i sređivati svoju baštu“, kada već vidiš da sve drugo oko tebe gori, šta raditi, kako se postaviti u ovom duboko polarizovanom svetu.