Povezano
Iako se izraz „savremeni klasici“ često olako koristi, postoji grupa knjiga koja ga zaista opravdava: one koje menjaju jezik, senzibilitet, način na koji čitamo svet i sebe u njemu.
One su retka kategorija knjiga koje poseduju dvostruku moć: trenutnu očaranost i dugotrajan odjek. Pročitaš ih jednom, i uživaš. Pročitaš ih drugi put, i shvatiš da su se promenile ili si se ti promenila, pa ti sada govore drugačije. Upravo u toj dinamici nastaje klasik: u knjizi koja raste sa čitaocem, umesto da ga samo zabavi.
I ono najvažnije, savremeni klasici nisu nužno savršeni. Naprotiv, njihove nesavršenosti često su ključ njihovog šarma. Hrabra struktura, neobični pripovedači, neočekivani tematski rezovi… Sve to doprinosi osećaju da gledamo književnost koja se menja pred našim očima, dok istovremeno učestvujemo u toj promeni.
Elena Ferrante „Moja genijalna prijateljica“ (i čitav Napuljski kvartet – nezaobilazni klasici)
Ferrante je postala savremena klasika onog trenutka kada je razotkrila surovu anatomiju ženskog prijateljstva. Njena proza pulsira; Napulj diše iz svake rečenice, a Lenù i Lila postaju naše lične mitologije. To je retka književnost koja raste zajedno s nama.
Sally Rooney „Normal People“
Rooney je možda tiha, ali glas joj je snažniji od većine. Minimalistička, gotovo prozračno jednostavna rečenica, ispod koje se skuplja čitav svemir emotivne složenosti. Ovo je roman koji se čita brzo, ali ostaje dugo, kao otisak prsta na staklu naših najtananijih nesigurnosti.
Hanya Yanagihara „A Little Life“
Roman koji je istovremeno remek-delo i rana. Ne preporučujem ga lako, ali ga uvek preporučujem iskreno. Yanagihara je stvorila monumentalnu priču o traumi, ljubavi i granicama izdržljivosti koja je redefinisala savremenu emocionalnu prozu. Knjiga koju ne zaboravljamo.
Chimamanda Ngozi Adichie „Americanah“
Ako postoji roman koji istovremeno otvara prozor u svet i vraća nas unutra, to je ovaj. Adichie piše s inteligencijom, humorom i retkom sposobnošću da istovremeno istražuje teme identiteta, pripadnosti i ljubavi. „Americanah“ je knjiga koja će se čitati i za pedeset godina i zvučaće jednako istinito.
Marquezov naslednik u duhu „Sto godina samoće“ nisu savremeni, ali… Yaa Gyasi „Homegoing“ jeste
Gyasi hrabro povezuje istoriju, mit i sudbinu u veličanstvenoj višegeneracijskoj priči koja stoji rame uz rame sa najboljim romanima prošlog veka. Ovo je knjiga koja se oseća kao ep, ali pulsira ritmom današnjice.
Ocean Vuong „On Earth We’re Briefly Gorgeous“
Poezija pretvorena u roman. Vuong piše kao da je svaka reč izdisaj. Ovo je intimna ispovest, ali i duboko univerzalna priča o migraciji, identitetu, majčinskoj ljubavi i krhkosti jezika koji nas oblikuje.
Zadie Smith „White Teeth“
Ovo su klasici koji se već sada tretiraju kao moderni. Energična, pametna, zabavna i brutalno iskrena priča. Smith secira London kao živo biće, sa svim njegovim tenzijama, lepotama i apsurdima.
Savremeni klasici nisu nužno najprodavaniji, ali su najduže čitani. Nisu najglasniji, ali su najdublji.
To su knjige koje traže vreme i daju ga zauzvrat.
Foto: Pexels