100 godina romana koji je zauvek promenio detektivski žanr
Rođenje nepouzdanog pripovedača.
Obeležava se 100 godina romana koji je zauvek promenio žanr detektivske književnosti – 1926. Agata Kristi je objavila „Ubistvo Rodžera Akrojda“. Toliko je prkosio konvencijama da je zbog njega Kristi umalo izbačena iz britanskog Kluba autora detektivske književnosti – ali vreme je pokazalo da je jedan od najboljih kriminalističkih romana ikada napisanih.
U vreme objavljivanja ovog dela, klasična detektivska priča bila je regulisana prećutnim pravilima: autor je trebalo da pošteno predstavi tragove kroz priču, a čitalac da obrati pažnju i nagađa ko je ubica.
Kristi je poštovala tu konvenciju – a zatim razotkrila njenu najveću slabost. „Ubistvo Rodžera Akrojda“ pokazalo je da poštenje u fikciji nije isto što i transparentnost.
Eksploatišući konvencije pripovedanja u prvom licu, otkrila je koliko lako čitaoci projektuju svoje poverenje u poznati glas, naročito kada taj glas deluje razumno, skromno i predusretljivo.
Preokret u „Rodžeru Akrojdu“ nije bio samo intelektualne, već i moralne prirode: čitaoci su se osećali kao saučesnici jer su ih zavela sopstvena uverenja. Kasnije, brojni romani su koristili isti trik – „Iščezla“ Džilijan Flin i „Tihi pacijent“ Aleksa Majklidisa samo su dva primera takvih bestselera.
Zašto je ovaj roman napravio revoluciju?
Roman koji je srušio konvenciju detektivske priče
Smešten u naizgled mirno selo King’s Abot, roman prati dr Džejmsa Šeparda, lokalnog lekara koji se uključuje u istragu ubistva bogatog industrijalca Rodžera Akrojda.
Akrojd je nedavno saznao da je njegova verenica, gospođa Ferars, otrovala svog muža nasilnika i da je bila ucenjivana pre nego što je sebi oduzela život. Te večeri kada Akrojd prima pismo u kojem se imenuje ucenjivač, biva izboden na smrt u svojoj radnoj sobi.
Herkul Poaro, koji se nedavno penzionisao i živi u blizini, biva uvučen u slučaj. Dok Poaro ispituje poslugu, rođake i komšije, tajne isplivavaju iza fasade uglednosti. Misterija kulminira otkrićem koje redefiniše svaki prethodni trag i razotkriva ubicu na način koji nijedan tadašnji čitalac nije mogao da očekuje.
Na prvi pogled, a zapravo i tokom većeg dela knjige, „Ubistvo Rodžera Akrojda“ liči na mnoge druge detektivske romane objavljene u tom periodu: ima seosko imanje, lokalnog bogatog veleposednika izbodenog u svojoj radnoj sobi, siromašne rođake koji se ponašaju sumnjivo, uvaženog lokalnog lekaar i njegovu brbljivu sestru usedelicu.
Dodajte tome malo romanse, misterioznog stranca, nekoliko razotkrivajućih otisaka stopala i neobjašnjiv nestanak; zbunjenog lokalnog istražitelja i iskusnog profesionalnog detektiva (u penziji) i dobićete sastojke stotina, pa čak i hiljada romana iz Zlatnog doba (period između dva svetska rata).
Ali, razotkrivanje identiteta ubice Rodžera Akrojda katapultiralo je ovu knjigu u besmrtnost. U svojoj trećoj istrazi u formi romana, Herkul Poaro stavlja svoje „male sive ćelije“ u pogon – i nakon toga, selo King’s Abot, kao i čitav svet detektivske fantastike, više nikada nisu bili isti, piše CrimeReads.
Kontroverza koja je usledila nakon objavljivanja knjige bila je trenutna i intenzivna. Neki kritičari su optužili Agatu Kristi za varanje; drugi su prepoznali da je učinila nešto mnogo smelije: proširila je granice onoga što detektivska fantastika može da postigne.
Roman je primorao i pisce i čitaoce da se suoče sa dubljim pitanjem: ko kontroliše priču i pod kojim uslovima?
Kulturološki gledano, knjiga je pomogla da se Herkul Poaro utvrdi kao figura koja je mnogo više od briljantnog detektiva. On u ovom romanu postaje moralni centar u svetu u kojem je sve prividno, toliko da i sam jezik može da izda. Njegovo insistiranje na redu, metodama i psihološkoj analizi odražava međuratnu strepnju od haosa i skrivene korupcije ispod površine pristojnog društva.
Nasleđe „Ubistva Rodžera Akrojda“ seže daleko izvan žanra misterije. Njegov uticaj se može pratiti u delima književnosti, filma i televizije koja se oslanjaju na nepouzdane pripovedače i narativne obrte. Od postmodernih romana do prestižnih televizijskih drama, zadovoljstvo otkrivanja da je sama priča lagala dugujemo drskosti Agate Kristi.
Naslovna fotografija: CSU Archives / Everett / Profimedia