Književna rekapitulacija: Šta se čitalo 2025. godine?
Naslovi koji su obeležili godinu.
Srbija je ove godine, uprkos turbulentnim situacijama na ulicama, čitala, rekao bih, isto kao i prethodne godine (što je svakako više nego pre neke 3-4 godine). Delom je to i zbog izdavača, koji su u 2025. nudili prilično šarenolik izbor romana, pa je gotovo svako mogao da pronađe nešto za sebe. Bilo je velikih hitova koji su zarazili široku publiku, ali i onih knjiga koje možda nisu došle do velikog broja čitalaca, a ipak su iz nekog razloga obeležile ovu godinu.
Zanimljivo je i to da kulturu čitanja u Srbiji sve više popularizuju mladi. Iako su mahom okrenuti žanrovima fantastike i onome što se danas naziva romantasy (romansa + fantastika), poput romana Sare Dž. Mas, koji su globalnu popularnost stekli pre nekoliko godina, jasno je da je i domaća publika uhvatila taj talas.
Toliko da se prvi deo njenog najpoznatijeg serijala danas teško može pronaći, ni na srpskom, ni na engleskom jeziku. Za to je najviše zaslužan BookTok, TikTok zajednica okupljena oko knjiga. Bookstagram je, sa druge strane, zaslužan za popularnost nekih naslova iz žanra savremene, domaće, regionalne i svetske književosti.
Koje romane je Srbija čitala u toku 2025. godine?
Mali izdavači nastavili su i ove godine da oduševljavaju čitalačku publiku naslovima koje objavljuju. Tom društvu se pridružila i ekipa Veselog četvrtka, koja je napravila ozbiljan iskorak u izdavaštvu, pa pored stripova, sada objavljuju i zapažene romane savremene književnosti.
Među prvim naslovima našli su se “Šume severa”, svetski hit Danijela Mejsona, kao i “Ubod pčele”, roman nominovan za Bukerovu nagradu prošle godine.
Iako ne spada među najčitanije knjige godine, roman “NGDL” (“Ne daj golubu da leti”) Marinka Arsića Ivkova ne može se ne pomenuti, jer je početkom godine nagrađena Ninovom nagradom za roman godine. Njeno prvo poglavlje, simboličnog naziva “Beskrajni plavi krug. U njemu, ništa.” uvodi nas u priču o Milenku Lazinu, koji pred rat devedesetih ostaje bez najboljeg goluba u svojoj golubarskoj karijeri.
Bilo je i drugih domaćih i regionalnih autora koji su privukli pažnju publike, a među njima se posebno izdvojila Nađa Petrović sa romanom-prvencem “Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate”. Ovaj naslov joj je doneo etiketu “srpske Sali Runi”, a reč je o romanu koji bi trebalo da dođe do što većeg broja tinejdžera. Pojedine škole su ga upravi njima, svojim vukovcima, poklanjale.
Kada je reč o regionalnoj književnosti, neizostavan je i roman “Toni”, prvi roman makedonske spisateljice Rumene Bužarovske, čije se zbirke kratkih priča već godinama čitaju i hvale. “Toni” je dočekan izuzetno pozitivno, a njegov glavni junak je Toni, tipičak, toksični beli muškarac. Ovo nije roman za one koje ovakvi likovi lako iznerviraju ili trigeruju.
Ljubitelji prize Gorana Petrovića ove godine su mogli da uživaju u njegovom novom romanu “Hamlet u Paviljonu br. 6”, koji je već ušao u širi izbor za Ninovu nagradu. Da li će je i osvojiti, saznaćeno u januaru 2026. godine. Nove romane objavili su i Dubravka Rebić (“Letu je kraj”), Nataša Smirnov (“Kroz prozor”) i reditelj Srđan Dragojević (“Lajk”).
Sve u svemu, vrlo dobra godina za regionalnu književnost, iako su mnogi autori ostali nepomenuti.
Svetska književnost u srpskim knjižarama
Kada je reč o svetskoj književnosti, nekoliko naslova obeležilo je godinu i gotovo se nije skidalo sa lista najprodavanijih knjiga. Jedan od njih je “Vuci svoje ralo po kostima mrtvih” nobelovke Olge Tokarčuk. Iako je Kulturni centar Novog Sada ovaj roman objavio pre nekoliko godina, on je dugo bio rasprodat, da bi tokom leta 2025. doživeo reizdanje. Reč je o ekološkom trileru (iako je roman mnogo više od toga) koji je osvojio čitaoce toliko da su se sa njim ponovo čitali i drugi naslovi Olge Tokarčuk.
Roman “Strah me je, torero” još je jedan naslov objavljen pre dve godine, ali koji je tek tokom ove godine postao izuzetno popularan širom Srbije. Ovaj kratki roman smešten je u Čile u vreme diktature Augusta Pinočea i prati tranvestita u četrdesetim godinama, Ludaju od Prekoputa, koja se zaljubljuje i mladića Karlosa koji Ludajinu kuću koristi za tajne sastanke. “Strah me je, torero” je dirljiva priča o ljubavi u najgorim vremenima, o nesuđenoj ljubavi koju od početka do kraja prati bolero muzika.
Vredi pomenuti i Han Kang, nobelovku iz Južne Koreje, čiji su se romani krajem godine često čitali, prvenstveno zahvaljujući izdavačkoj kući Čarobna knjiga. Oni su domaćoj publici omogućili da njena dela čitamo na srpskom jeziku, uključujući hitove “Vegeterijanka” i “Dečak dolazi”, ali i romane “Časovi starogrčkog” i njen poslednji naslov “Ne rastajemo se”.
Knausgor je u Srbiji oduvek imao vernu publiku, pa se ni ove godine to nije promenilo, osim što smo dobili još jedan njegov roman na srpskom jeziku, “Treće carstvo”. Izdavačka kuća Booka je, sa druge strane, uradila nešto što domaći izdavači nisu uspeli gotovo desert godina: prevela je i objavila svetski hit “Malo života”. Diskusije o ceni knjige, čija su prava od objavljivanja na engleskom bila paprena, vodile su se u komentarima izdavča, ali to čitaoce nije sprečilo da je kupe. Rezultat: jedan od najprodavanijih naslova poslednjeg kvartala godine. Bookin roman “Tužni tigar” takođe je bio veoma čitan, pre svega zbog svoje teške i potresne tematike.
I ovaj pregled ne može se završiti bez romana “Babel” Rebeke F. Kuang, knjige koja se već više od godinu dana ne skida sa BookTok listi. Iako srpski prevod još uvek nije objavljen (dok je njen raniji hti “Žuto lice” objavila izdavačka kuća Stela), “Babel” se u Srbiji itekako čitao i osvojio srca publike.
Šta se čitalo u svetu?
Situacija u svetu je donekle drugačija, prvenstveno zato što naši prevodi neminovno kaskaju za onim što se trenutno čita globalno. U ovom trenutku najviše se govori o romanu “Flesh” autora Dejvida Soloja, koji je u novembru 2025. godine osvojio Bukerovu nagradu za roman godine. Prevod “Flesha” već je dostupan i potpisuje ga izdavačka kuća Stela (nije greška, prevod romana je zaista “Flesh” iako ne postoji nikakav lik koji se tako zove).
Sa uže liste nominovanih za Bukera posebno se izdvojio i roman “Audition” Kejti Kitamure, donekle eksperimentalna priča podeljenja u dva dela, koja čitaocu ostavlja prostor da je tumači na sopstveni način. Prevod ovog romana trenutno ne postoji, ali neka prethodna dela Kejti Kitamure u Srbiji objavila je Booka. Na nekoliko lista najboljih romana objavljenih tokom 2025. Godine našao se i roman “The Loneliness of Sonia and Sunny” spisateljice Kiran Desai.
Kada već govorimo o nagrađivanim knjigama, pravo je vreme da se pomene i publicistika “One Day Everyone Will Have Always Been Against This”. Ova knjiga ne služi samo kao materijal za učenje future perfect vremena na časovima engleskog, već i kao oštar podsetnik na to koliko ideje demokratije koje promoviše zapadno društvo danas deluju sve manje iskreno, naročito u svetlu svešta sto se dogodilo, i što se i dalje događa, u Gazi.
Čitani su bili i novi naslovi već afirmisanih autora. Roman “Atmosphere” Tejlor Dženkins Rid našao se među najčitanijima ove godine, i zauzeo je četvrto mesto na listi najčitanijih romana na aplikaciji Goodreads i često je preporučivan od strane stranih TikTokera. Verovatno ćemo ga uskoro čitati i na srpskom jeziku, s obzirom na to da sve romane Tejlor Dženkins Rid prevodi i objavljuje izdavačka kuća Laguna. U Laguni će se, gotovo izvesno, pojaviti i novi roman Fredrika Bakmana, “My Friends”, koji pretenduje da ponovi uspeh njegovog kultnog romana “Čovek po imenu Uve”. Među zapaženim naslovima našli su se i memoari “Mother Mary Comes to Me”, Arundato Roj, autorke romana “Bog malih stvari”, nagrađenog Bukerom 1997. Godine.
Ako ste skloniji trilerima i čitate na engleskom jeziku, velike su šanse da ste posegnuli za nečim od Fride Mekfaden, autorke popularnog serijala o kućnoj pomoćnici, koji u Srbiji objavljuje i prevodi Vulkan, a čiju ekranizaciju očekujemo u narednim mesecima. Čak dva njena romana našla su se u top 10 najčitanijih knjiga na Goodreads aplikaciji. Ljubitelji fantastike su se, s druge strane, verovatno već upustili u novi roman Rebeke F. Kuang, “Katabasis”, ili u knjigu “Alchemised” autorke Sen Lin Ju.
2025. je pokazala da interesovanje za književnost u Srbiji ne jenjava, ali problem jeste vreme. Od regionalnih i domačih autora, preko svetskih hitova i nagrađivanih romana, pa sve do uticaja društvenih mreža na čitalačke navike, knjiga je ove godine ponovo bila tema oko koje se okupljalo, raspravljalo i biralo stranu.