Dok je u razgovoru za The Atlantic pričao o svojim omiljenim odlomcima iz romana, američki pisac Stephen King je dao ideju novinaru Fassleru.
„Možeš da pitaš ljude koje su im omiljene uvodne rečenice, romana. (…) Voleo bih da znam, na primer, koja je omiljena uvodna rečenica Jonathana Franzena„, predložio je King.
Uvodna rečenica u literarnom delu ima isti efekat kao i procenjivanje knjige po koricama: ako vas na prvi pogled ne privuče, možda je bolje da ostane na polici za nekog drugog. To je prilika pisca da se poveže sa podsvesnim umom čitaoca, budeći u njemu želju da nastavi sa čitanjem.
Evo samo nekoliko primera.
„Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija setiće se onog davnog popodneva kada ga je otac poveo da prvi put vidi led“. Gabriel García Márquez, Sto godina samoće.
„Danas je umrla mama. Ili možda juče. Ne znam“. Albert Camus, Stranac.
„Jesen, i život bez smisla“. Miloš Crnjanski, Dnevnik o Čarnojeviću.
„Sledećeg dana niko nije umro“. Žoze Saramago, Smrt i njeni hirovi.
„Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena, bilo je to vreme mudrosti, bilo je to vreme ludosti, bila je to epoha vere, bila je to epoha neverice, bilo je to doba Svetlosti, bilo je to doba Tame, bilo je to proleće puno nade, bila je to zima puna očaja, imali smo sve pre nas, imali smo ništa pred nama, svi smo išli direktno u Raj, svi smo išli direktno na drugu stranu“. Čarls Dikens, Priča o dva grada.
Franzen takođe ima impresivan spektar uvodnih rečenica. Njegov najpoznatiji roman, Korekcije, počinje upečatljivom slikom: „Ludilo jesenjeg hladnog vazdušnog fronta s prerije. Može da se oseti: desiće se nešto grozno. Sunce nisko na nebu, nevažno svetlo, umiruća zvezda. Nalet za naletom nereda. Drveće nemirno, temperatura pada, cela severna religija predmeta nestaje“.
Koji roman, prema Franzenu, ima najbolju uvodnu rečenicu?
Franzen smatra da najbolje „otvaranje“ ima roman Proces Franza Kafke. Objavljen posthumno 1925. godine, Kafkin roman postao je jedno od njegovih najpoznatijih dela.
Franzen je sam preveo uvodnu rečenicu: „Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra je bio uhapšen“.
„Metod celog romana je ovde sažet u nekoliko reči. Misliš da ti se prikazuje progon nevinog čoveka, ali ako pažljivo pročitaš naredno poglavlje, vidiš da Josef K. zapravo čini razne loše stvari u svom životu“, objašnjava Franzen svoj izbor.
I dok ni čitalac ni sam Josef K. nisu upoznati sa prirodom njegovog navodnog zločina, čitalac je uhvaćen u spiralu loših odluka koje vode ka njegovoj nesrećnoj sudbini.
Franzen je dodatno pojasnio značaj prve rečenice: „Ako se potom vratiš i ponovo pročitaš prvu rečenicu, postaje značajno to što je prvi impuls naratora (koji je usklađen sa perspektivom Josefa K.) da okrivi nekog drugog“.
Iako ostajemo u mraku u vezi konteksta suđenja, Kafka koristi svoju uvodnu rečenicu romana da čitaocu kaže sve što treba da zna.
Naslovna fotografija: MARCUS BRANDT / AFP / Profimedia