Slušali smo novi album benda De La Soul
Neka novija slika benda ali gde su njih dvojica, pošto je treći preminuo. Izdanje je objavljeno za lejbl koji nema predstavnika u Srbiji
Kraj kalendarske godine doneo je nekoliko prijatnih dugosvirajućih muzičkih iznenađenja. Jedno od njih je deveti studijski album hip-hop heroja sa Long Ajlenda, benda De La Soul.
Svojevremeno trio koji je redefinisao žanr svojim izmaštanim, psihodeličnim pop doživljajem repa na ultimativnom debitantskom izdanju „3 Feet High and Rising“ (1989), opstaje skoro četrdeset godina. Nakon smrti David Jolicoeur (aka Trugoy the Dove) 2023. godine, Kelvin ’Posdnuos’ Mercer i Vincent ’Maseo’ Mason na albumu „Cabin in the Sky“ (Mass Appeal Records), prvenstveno odaju počast svom preminulom saborcu.
De La Soul možda predstavlja „veseliju“ stranu hip-hopa, ali nikako onu manje društveno angažovanu. U suret novom izdanju, preslušavajući fragmente diskografiije ovog benda, evidentno su neke teme/pesme sada dobile drugačije čitanje. Želja za pravednijim društvom u kom je „svet naš“, spašen, zdrav i jedinstven sada je raspršena, a fraza „peace, love & unity“ je ostala nedostižna. Sa ove distance te pesme tamo negde u trećem ’lejeru’ ipak, nekom rimom ili apostrofiranjem, izražavale su bojazan benda da je to ipak utopijski san.
Danas kada smo svedoci početka kraja sunovrata civilizacije kakvu poznajemo, stižu De La Soul. Fascinantno optimistični, De La bacaju gorko slatke rime o trajanju, prolaznosti, pokušajima i životnoj snazi koja prevazilazi razum a ostaje večni deo Univerzuma. Senzacionalno, zar ne? Da li je moguće takve misli manifestovati na jednom rep albumu na tako teatralan način? Ono u čemu je oduvek bila snaga DLS-a je neposredno svedočenje svakodnevice koja nije uvek i svaki dan u fazonu „Fight the Power“, već one koja baštini razloge zbog kojih se borimo devajući toj borbi smisao. Ako su Public Enemy pokretali mozak, De La Soul su svakako – bili i ostali – pokretači duše.
„Cabin in the Sky“ je konceptualan album čija je radnja smeštena u među-prostor tranzita duše nakon napuštanja tela. Taj prostor, uz duhovite opaske naratora „Svevišnjeg“ u pasažima, ispunjen je osvrtima na osnovne životne vrednosti. Porodica, prijatelji, ljubav, sunce, more, plaža, putovanja, smeh…. Mnogo smeha… U svetu koji nas upravo uči bezdušnosti i surovoj ozbiljnosti, pesme sa „Cabin in the Sky“ dođu kao sunčev zrak čija nas svetlost vraća na fabrička podešavanja. To je personifikacija drugačijeg bunta. Suočavamo se sa modernim robovlasništvom, u kom se demokratija preobratila u svoju suprotnost – anarhiju autokrata, dehumanizujući čovečanstvo. Okovi sada nisu čelični već virtuelni a bičevanje i mučenje su zamenili mobing, manipulacija, spinovanje, izvrtanje istine, zamena teza, šejming i svi ti the new age termini koje psihologija odavno poznaje, samo pod drugačijim nazivima.
Goste albuma na početku proziva narator (glas glumca Giancarla Esposita). Prisutni u „Kabini na nebu“, pored De La Soul, su: Nas, Q-Tip, Common, Killer Mike, Black Thought, Slick Rick, Bilal i Yukimi Nagano (Little Dragon). Kroz nešto više od sedamdeset minuta, koliko traje album, silina bola i tuge biva preokrenuta u radost i veselje. Nekoliko tačaka na izdanju „Cabin in the Sky“ poseduje tu moć, a ona kulminira u numeri „Believe (In Him)“. Trenutak opraštanja, uz biblijski citat u uvodu pesme, ubrzo prerasta u gospel slavlje života kroz trijumfalne deonice hora The Collective.
I tu smo! Nema suza i nije strašno. Samo smo putnici koji prate vijugavu životnu la stradu, pokušavajući da „odigramo“ najbolje što možemo verujući u… verujući. „Cabin in The Sky“ je više spoken word nego rep album, njegove reči kreiraju slike i prenose emociju. Onako, direktno – iz duše.
Foto: Promo