Pola veka kasnije, ovo je (i dalje) jedan od najboljih debi albuma ikada
Važan jubilej važne ploče.
Godina se bliži kraju, pa ne treba propustiti priliku da se iznova osvrnemo – i poslušamo – album koji slavi pola veka postojanja. Horses je bio veličanstven debi Patti Smith, koji je zauvek izmenio popularnu muziku kakvu poznajemo danas.
Muzički producent i menadžer Sandy Pearlman je video Patti Smith kako izvodi svoje pesme u crkvi u Njujorku, uz pozadinsku buku koju je pravio gitarista Lenny Kaye. U njoj je odmah video rokenrol zvezdu u nastajanju, ali trebalo je još četiri godine da Smith ubedi u tu ideju. Konačno, 1975. godine, nastao je njen prvi album, Horses.
Evo priče o ovoj ploči.
Album Horses, 50 godina kasnije
Horses, koji je uvršten u National Recording Registry Kongresne biblioteke kao album koji se smatra „kulturno, istorijski ili estetski značajnim“ nije bio samo jedan od najsnažnijih debija 1970-ih: on je zapalio fitilj za njujoršku pank-rok scenu, piše The Independet.
Pojavio se pet meseci pre debitantskog albuma Ramonesa, a dve godine pre Never Mind the Bollocks benda Sex Pistols i Marquee Moon benda Television.
U to vreme, Smith nije mnogo razmišljala o tome što je žena u muškom svetu – barem dok muškarci nisu počeli da joj dovikuju „vrati se u kuhinju“ tokom nastupa. U tekstu uz Horses, napisala je da je „izvan pola“, kasnije objašnjavajući da kao umetnica „može zauzeti bilo koju poziciju, bilo koji glas koji želi“. Danas se često naziva „kumom pank pokreta“.
Smith je možda pružila šablon za novu generaciju muzičara, ali muzički je postojala u svojoj sopstvenoj kategoriji. Premostila je jaz između pank roka i poezije, sa vokalima koji su se kretali između pevanja i govorenog teksta.
Smith je glasno pokazivala svoje divljenje piscima i pesnicima kao što su Baudelaire, Rimbaud, Blake, Genet, Plath; ali i svojim prijateljima, bitnicima Williamu Burroughsu i Allenu Ginsbergu.
Kako je navela u svojoj memoarskoj knjizi iz 2010. Just Kids, kada je pravila muziku, poezija joj je bila „vodeći princip“. Horses je za nju bio „rok sa tri akorda spojen sa snagom reči“.
Uvodna pesma Gloria (In Excelsis Deo), počinje čuvenim refrenom: Jesus died for somebody’s sins, but not mine. Više od samog odbacivanja religije, to je bila savršena destilacija duha Patti Smith: hipnotičnog, primalnog, bezkompromisnog.
Na albumu se nalaze priče o ženskom samoubistvu, vanzemaljskim posetama i snu u kom je Jim Morrison iz The Doors vezan poput Prometeja na mermernom stolu. U pesmi Free Money, sanja o dobitku na lutriji i izlasku iz siromaštva.
Čuveni omot albuma je uslikao Mapplethorpe, u crno-beloj tehnici, u penthausu umetničkog kustosa Sam Wagstaffa, a prikazuje androginu Smith u beloj košulji i pantalonama, sa sakoom nonšalantno prebačenim preko ramena.
Kada je izdavačka kuća Arista predložila da se dlačice na njenoj gornjoj usni uklone fotošopom, ona je naredila da sve ostave kako jeste.
Ono na šta Smith nije računala bio je neverovatan prijem albuma, koji je doveo do zahteva da nastupa širom sveta. U narednih pet godina nakon Horses, Smith je snimila još tri albuma, uključujući Easter iz 1978, koji je proslavio singl Because the Night, himnu ljubavi i hedonizma koju je napisala sa Bruceom Springsteenom. To ostaje njen najveći hit.
Fanovi su je optuživali da se prodala, ali ona nije pokazivala kajanje. Rekla je za New York Magazine: „Sviđalo mi se da čujem sebe na radiju. Za mene ti ljudi uopšte nisu razumeli pank. Pank-rok je samo druga reč za slobodu“.
Naslovna fotografija: Christian Rose / Roger Viollet / Profimedia