Album nalik knjizi poezije koja se čita u kasno leto
Pet godina od najnežnijeg albuma Lane Del Rej.
Povezano
Kada je Lana Del Rej debitovala s singlom Video Games, niko nije mogao da zamisli da će, sedam albuma kasnije, snimiti nešto poput Chemtrails over the Country Club. Te 2021. godine, Lana je ušla u novu eru, okrenuvši se poeziji na drugačiji način: s još većim odmakom od pop zvuka nego ikada ranije.
Danas, album proslavlja 5. rođendan, a objavljen je posle Laninog najuspešnijeg i najhvaljenijeg izdanja – Norman Fucking Rockwell! Bilo je veoma teško ispratiti i ponoviti postignuća tog albuma, ali uspela je da ponudi nešto drugačije, intimnije, „tiše“, kompleksnije.
Album ima jedinstvenu atmosferu, koju bismo (slobodnim asocijacijama) opisali kao ležanje na travi u kasno leto, s knjigom poezije i uspomenima o proteklim danima.
Povodom godišnjice izlaska albuma, prisećamo se zašto je važan i zašto ga volimo.
Album koji je označio novu eru Laninog stvaralaštva
Na Chemtrails over the Country Club, Lana Del Rej duboko zalazi u svoju prošlost i priseća se života pre nego što je postala slavna. Kombinujući pop, country, folk i dašak americane, album nas vodi na putovanje od San Franciska, preko Arkanzasa, pa sve do Luizijane.
Umesto da uradi nešto očekivano – na primer, da kombinuje najbolje delove NFR!, Born to Die ili Ultraviolence, Lana, u svom karakterističnom maniru, stvorila album koji gotovo da ne sadrži ništa od onoga što je njen „zaštitni znak“. Ona se upustila u pristup koji je ni sasvim minimalistički, ni sasvim folk.
Koreni ovog albuma, kao i njenih prethodnih, nalaze se u akustičnim melodijama prošlosti koje Lana izuzetno ceni. Ona preuzima elemente te muzike i ugrađuje ih u sopstveni izraz, kako bi pretočila emocije u pesme.
Uvodna numera White Dress deli istu temu „cene slave“ kao i pesma For Free Džoni Mičel, koja zatvara album. U klavirskom uvodu, Lana opisuje slobode koje slava oduzima i setno se priseća vremena kada „nije bila poznata, već je samo slušala Kings of Leon“.
U intervjuu za Music Weekly, opisala je svoj proces snimanja pesme rekavši: „Samo sam stala pred mikrofon i počela improvizovati čitavu pesmu, koja je tek donekle izmenjena slojevitim vokalima.“
Lana je poznata po svojoj sposobnosti da bude ranjiva u pesmama, a ova numera to posebno ističe. Kroz čitavu ploču, ona deli intimne detalje, govoreći o patnji usamljenosti i ljubavi. Njena nežna vokalna interpretacija stvara utisak kao da vam neko tiho šapuće svoju životnu priču.
Tulsa Jesus Freak opisuje ljubavnika koji beži. Let Me Love You Like A Woman nadovezuje se na prethodnu numeru s razarajućim uvidima. Wild At Heart deli istu sentimentalnu energiju.
Dark But Just A Game je srce albuma. Inspiracija za pesmu joj je došla tokom jedne zabave, kada su se Lana i njen koautor i koproducent Džek Antonof povukli kako bi počeli sa pisanjem. U tom kontekstu, tekst je zaista neverovatan.
Tu je duet s country umetnicom Niki Lejn. U duetu s Niki, Lana aludira na drugu country pevačicu, Temi Vajnet, koja je preminula zbog srčanih komplikacija povezanim sa problemima zloupotrebe supstanci.
Country tonovi se posebno ističu u pesmi Dance Till We Die, gde Lana sebe referencira kroz ikone poput Stevi Niks, Džoni Mičel, Džoel Baez i Kortni Love, koje je ranije otvoreno isticala kao svoje velike uzore.
Svakom novom pločom, Lana Del Rej uspeva da kroz muziku otkrije još jedan deo svog identiteta. Chemtrails over the Country Club pruža uvid u njenu prošlost i njen pogled na ljubav i usamljenost – ona sasvim iskreno pokazuje snagu kroz ranjivost, deleći svoje ruminacije o svemu što je doživela.
Suptilnost zvuka nas podseća da muzika ne mora imati složene kompozicije, sve dok prenosi emociju i značenje. Lana to postiže govoreći istinu, koja je neumitno bolna. Chemtrails over the Country Club podseća na zbirku intimnih dnevničkih zapisa, ispunjenih i radosnim i bolnim sećanjima. Čini se da je Lana želela da ovim izdanjem prenese atmosferu i klimu malih američkih gradova.
„Ovo je verovatno prvi album za koji bih rekla da sam znala šta želim da bude, ali nisam bila sigurna da li sam to i postigla“, priznala je Del Rej za BBC 1 Radio.
Mi smatramo da je i te kako uspela u tome da napiše pesme kojima ćemo se zauvek vraćati.
Naslovna fotografija: Universal Music / BACKGRID / Backgrid UK / Profimedia