ETNO I SETNO: Preslušavamo album „Žega“ Igora Božanića

Kada kažete neo sevdah, odmah znamo da navedemo ključne umetnike iz Bosne i Hercegovine čijom zaslugom je ovaj jedinstveni muzički izraz zainteresovao nove generacije slušalaca. Međutim, kad kažete sevdah noir verujem da je potrebno dodatno vreme za razmišljanje. Nisam siguran da su sevdahu potrebni „podžanrovi“. Strastveni, ljubavni kovitlaci smešteni u neko magijsko vreme deo su njegovog narativnog mozaika – pesme otrgnute od zaborava protkane univerzalnim vrednostima. Album „Žega“ nije samo jedan u nizu onih ukorenjenih u bosanskohercegovačku tradiciju. Nakon početnih taktova pesme „Lijepa Meleća“ koja otvara album, biva potpuno jasno u kojoj meri će ovo biti drugačije i jedinstveno slušalačko iskustvo. Banjalučki autor Igor Božanić sa producentskim timom, braćom Popov (Srđanom i Pavlom), njome otvara album koji vas nadalje jednostavno – vodi. On poseduje onu vrstu unutarnje magije koja jako obuzme dušu i telo. Slično iskustvo sam poslednji put doživeo pre dvadeset godina tokom slušanja albuma „Aerial“ Kate Bush.

Obrada tradicionala „Moj behare“ upakovana je u estetiku i ritam Ravelovog „Bolera“. Ovaj nesvakidašnji i veoma smeo eksperiment je nešto što bi sigurno naišlo na odobravanje vrsnih svetskih muzikologa. Igorova prefinjena interpretacija nije eksplozivna. Njegov glas poseduje emociju bez preterane virtuoznosti. Sa urođenom lakoćom, okružen fantastičnim aranžmanima, pomenutu pesmu čini još uzvišenijom.

Središnji triptih pesama „Zmaj prileti s Bosne na Dunavu“, „Snijeg pade na behar, na voće“ i „Djevojka se suncu zamjerila“ najpre demonstriraju veštinu pripovedanja naroda sa jugoslovenskih prostora. Njihove priče poseduju toliko simbolike i ogromnu snagu prenošenja poruke i emocija. Igor je upravo pevač čija nenametljivost ostavlja prostor priči i melodiji da dušu skladno. Sa svoje strane, Braća Popov su osetili da sa sevdahom mogu napraviti – čudo. U jednom trenutku se oslanjaju na dela klasične muzike, u drugom na francusku pop estetiku s kraja šezdesetih a u trećem dobija obrise pojedinih prepeva projekta The Scala & Kolacny Brothers.

Pesme na albumu „Žega“ govore o nekim davnim vremenima, kada su nebom gospodarili zmajevi, a zemljom junaci.

Na albumu „Žega“ zastupljene su i dve autorske pesme. Da to nije naznačeno u pratećoj objavi za medije, zakleo bih se da su izvučene iz nekog prašnjavog balkanskog muzičkog arhiva. „Umij me, more“ je dirljiva numera o beznadežnosti, svedena na glas i harfu. Druga je „Bosna“ fantastična autorova posveta zemlji u kojoj je rođen, bremenu prošlosti, dertu koji je prati i snazi u narodu koji je čini. U finišu albuma je još jedna divna obrada. Pesmu „Izdangubih ruže trgajući“ ispunjavaju čežnja i požuda uz adekvatan instrumentalni minimalizam, poput svedenih orkestracija sa albuma „Vespertine“ pevačice Bjork.

ALBUM ŽEGA JE SMEO MUZIČKI PODUHVAT

Iako je možda objavljen kad mu vreme nije, album „Žega“ pronalazi put do publike lagano što će, verujem, biti krunisano velikim koncertima i čestim festivalskim nastupima. Tokom preslušavanja „Žege“ prosto ne znate na šta pre da obratite pažnju; da li na interpretaciju, priču koju pesma kazuje ili muzički ambijent. Ovo je album koji budi čula i to na onaj način koji ste pomislili da je nestao „zahvaljujući“ sveprisutnom hiperprodukcijom izdanja sa strimig servisa. Pesme na albumu „Žega“ govore o nekim davnim vremenima, kada su nebom gospodarili zmajevi, a zemljom junaci.

Fotografije: Bojana Filipović

Piše: Uroš Milovanović