Art-rok je nedokumentovana muzička niša – mali fragment ispod ogromnog kišobrana roka, koji više postoji kao koncept u ljudskim mislima nego kao jasno definisan žanr. Ipak, postoje albumi koji će vam na najbolji način približiti ovaj muzički pravac.
Danas je termin art-rok prilično generički i često se koristi naizmenično sa progresivnim rokom. Ipak, progresivni rok je uži koncept. Jednako kreativan, prog-rok potiče iz pretežno britanskog pokreta koji je nastao iz psihodeličnog roka ranih ’60-ih i ’70-ih. Bendovi ovog žanra često su uključivali elemente džeza i klasične muzike u svoj zvuk, sa velikim fokusom na virtuoznost gitare.
Art-rok, s druge strane, verovatno je nastao pod uticajem ranih bendova poput The Velvet Underground i njujorške umetničke scene. U to vreme, rok i druge forme umetnosti bili su neraskidivo povezani.
U svojoj suštini, art-rok teži da podigne rok muziku sa nivoa zabave na nivo umetničke izjave, usvajajući eksperimentalniji i konceptualniji pristup muzičkom izrazu.
Kao rezultat toga, takvi albumi gaje modernistički pristup muzici, favorizujući „guste“ zvučne pejzaže nad pukom virtuoznošću. Ove složene teksture i aranžmani omogućavaju intelektualno zanimljivije iskustvo koje odstupa od tradicionalnih pop okvira namenjenih masovnoj potrošnji.
U jednoj rečenici, art-rok je definisan teksturama, zvučnim pejzažima, inventivnom instrumentacijom, uključivanjem elektronike i elementima avangarde.
Evo koji albumi će vas uvesti u ovu „scenu“.
Art-rok albumi: Radiohead – In Rainbows
Minimalistički pristup upravo je ono što pokreće remek-delo benda Radiohead 2007. godine. In Rainbows i dalje zvuči izuzetno moderno, sa gotovo naučnim pristupom slojevitosti zvuka koji ostavlja bez daha.
Od elektronskih, preskačućih ritmova pesme 15 Step do strukturisanih ambijentalnih zvučnih pejzaža Weird Fishes, Radiohead je definisao novu eru art-roka.
Arcade Fire – The Suburbs
Arcade Fire je na svom trećem albumu napravio bezkompromisno grandioznu izjavu. Bogata produkcija, kreativno bežanje iz stvarnosti i klasična instrumentacija čine ga uzbudljivim i inspirativnim iskustvom.
The Suburbs takođe uvodi koncept „predgrađanskog rata“, teme koja proviruje kroz ceo album u različitim aspektima. Ovaj „rat“ odnosi se podjednako na trivijalne spoljašnje sukobe između različitih klika i demografskih grupa, dok ističu svoje mladalačke vrednosti i stavove, koliko i na unutrašnje borbe sa kojima se suočavamo, tada i sada.
Roxy Music – For Your Pleasure
Drugi album Roxy Music predstavlja remek-delo art-pop i glam-rok žanrova. To je poslednji album pre nego što je Brian Eno krenuo u svoju solo karijeru, a Roxy Music je stvorio temelje za budućnost eksperimentalnog popa.
Sa obiljem prostora za eksperimentalne ekskurzije, pesme poput Bogus Man i završna For Your Pleasure spajaju R&B sa avangardnim zvukovima. Ipak, kako su Brian i Bryan ulazili u duboke zvučne prostore, postalo je jasno da su nepomirljivi. Tri meseca nakon izlaska albuma, Eno je napustio bend.
The Velvet Underground & Nico – The Velvet Underground & Nico
Kao prethodnik modernog art-rok pokreta, debitantski album The Velvet Underground zaslužuje svu pažnju i hvalospeve. Primalan je i umetnički. Jednostavan je, a opet avangardan. Pesme koje peva Niko su pop, ali mračne; njen glas je neobičan, ali prelep.
Ovaj minimalistički pristup i danas ostaje svetionik za pokušaje u art-roku. Sviranje violine Johna Calea dobar je primer uticaja ovog albuma na širu art-rok i barok pop strukturu.
Pesme Venus In Furs i Heroin, na kojima peva Lou Reed, postale su neke od najdirljivijih pesama decenije.
Talking Heads – Remain In Light
Kao jedno od nepriznatih remek-dela kada su art-rok albumi u pitanju, Remain In Light Davida Byrnea kombinuje afrobit i fank-džez, stvarajući izazovno, a opet izuzetno iskustvo slušanja – zbog eksperimenata sa poliritmovima, apstraktnim tekstovima.
Talking Heads su redefinisali granice art-roka, balansirajući između zahtevne, eksperimentalne muzike i popa. Zamislite avangardnijeg Felu Kutija i to je ono što biste dobili: spoj boja, zvukova, čudnog i umetničkog.
Kate Bush – Hounds Of Love
Na svom petom samostalno produciranom albumu, Kate Bush je prihvatila mogućnosti digitalnih sintisajzera i studijskih tehnika. Iako je istraživala nove teritorije, Bush nikada nije izgubila lirsku snagu svojih tekstova, postajući jedna od najozbiljnijih umetnica svog vremena.
Hounds Of Love predstavlja njen veliki proboj na američkim top-listama, sa otvarajućom pesmom Running Up That Hill koja je postala hit. Neočekivano, album nije bio manje složen u formi i imaginaciji od The Dreaming, koji je kritikovan kao preambiciozan. Otvarajuća pesma čak pozajmljuje dijalog iz filma Jacquesa Tourneura Curse of the Demon.
Tom Waits – Swordfishfrombone
Tom Waits 1982. upoznaje svoju buduću suprugu Kathleen Brennan, koja ga brzo nagovara da se upusti u eksperimentalnije muzičke poduhvate. Waits je otišao dublje nego što se očekivalo, napuštajući svoju bitničku poeziju za nešto mnogo neobičnije.
Početak trilogije albuma, ova transformacija dala je neka od najboljih Waitsovih dela. Balade, džez klavir i šarmantno pripovedanje nestaju – Swordfishtrombones je kreativno hrabar album koji potvrđuje Waitsovo mesto kao kultnog autsidera.
Björk – Post
Drugi album Björk više naginje ka art-roku i udaljava se od njenih gotičkih post-pank korena. Na ovom albumu Björk izražava afinitet prema ogromnoj prirodi islandskih glečera i duboku ljubav prema muzici.
Njeno neobično izražavanje zvuka i eksplozivni vokali prolaze kroz struje muzike i dopiru do slušalaca poput zbunjujuće, ali radosne zagonetke.
Gorillaz – Demon Days
Gorillaz je bio trijumf ogromnih proporcija i učvrstio Damona Albarna kao jednog od najkreativnijih umova moderne muzike. Albarn je nakon Blura više-manje nestao iz javnosti, a otkrivanje njegove uloge kao vođe Gorillaza bila je najvažnijih muzičkih vesti u to vreme.
Iako je Feel Good Inc. večiti hit u svakom smislu, ostatak albuma je mračan, misteriozan i potpuno jedinstven u instrumentaciji.
Radiohead – Kid A
Poznato odstupanje Radioheada od generičkog rok zvuka nakon ogomnog uspeha OK Computer predstavlja vrhunac žanra i mogućnosti art-roka. Da li je precenjen? Da. Ipak, to je izuzetno hrabar potez koji se isplatio.
Kako su gotovo potpuno odložili gitare posle tri albuma, Thom Yorke je ohrabrio bend da prihvati drum mašine, sintisajzere i zvučne procesore dok su duboko ulazili u elektronske teritorije.
Kid A je postavio novi standard kada su art-rok albumi u pitanju – i to je jednostavno tako.
Foto: Christian Rose / Roger Viollet / Profimedia