Povezano
Malo smo izašli iz prestoničkih okova i otisnuli se put srca Šumadije. Putovanje ka Kragujevcu je živopisno. Smenjuju se pejzaži, žitna polja, šume, pašnjaci. Iako napolju gori oganj iz pakla i vozimo se autom bez klime, sve je ok, dišem duboko i hidriram se.
Smireniji tempo života svakog drugog grada u Srbiji je najbolja dobrodošlica koju putnik namernik može da dobije. Druga stavka je podjednako važna, a to je da su cene pića i (brze) hrane barem sto dinara niže. Kragujevčani su gostoljubivi, nasmejani i tradicionalno vole rokenrol u svim njegovim oblicima, što potvrđuje i ovogodišnji lajnap jubilarnog, petnaestog Arsenal festa. Sećam se prvog. Sve je bilo štap i kanap. Istrajnost na ideji tadašnjeg organizatora i osnivača, koncertne agencije Long Play, bila fascinantna. Upravo zbog te ljubavi prema uzici koja se voli, Arsenal je danas to što jeste – važna stavka u regionalnoj festivalskoj agendi.
Čast da otvori Arsenal 15 imao je kragujevački sastav Fraktal. Bend je izveo nikad objavljenu pesmu Radomira Mihajloviča Točka „Biska 8 – Vreteno“. Zanimljivo je da klavijature u Fraktalu svira upravo Točkova ćerka, pa je ceo nastup na Garden Stageu imao posebnu simboliku. Jurcanje između dve ključne bine Arsenala i pres centra je počelo. Bajaga je sa Instruktorima u suton koncert otvorio numerom „Grad“ a završio jednom od nezvaničnih himni protesta u Srbiji „Što ne može niko možeš ti“. Do početka koncerta Massive Attack zadržali smo se u Gardenu.
Bajaga je sa Instruktorima u suton koncert otvorio numerom Grad
Ova bina je tradicionalno rezervisana za ponudu bendova iz Srbije i regiona. Stižemo taman na poslednje dve pesme benda Drum. „Mi nećemo promeniti svet“ i „U ovoj sobi“ publika peva u dahu. Vruće je, momci super zvuče, devojke sa transparentima u prvom redu padaju u nesvest. Nakon euforične završnice na binu izlazi zagrebački sastav Nemeček. Jedinstvena pojava na ovim prostorima. Trio predvođen Vedranom Živkovićem pravi nesvakidašnji spoj tradicionalne muzike Balkana, elektronike i psihodelične muzike šezdesetih. Vedran svoju akustičnu gitaru svira kao šargiju, mnogo sinteva uz dodatak paganskog ritma često odaje utisak kao da ste na analognoj tehno žurci. Sledeći korak bio je izlazak benda Vizelj. Ooo da! Kada god budete u prilici – ne propustite Vizelj uživo. Prešarmantna pretencioznost, interpretatorska i sviračka samouverenost, nesebično davanje već su prvim taktovima pesme „Novčanice“ podstakle publiku na totalno pražnjenje.
Na glavnoj bini smo čekali Massive Attack. U mraku se na ekranima nižu vesti „sa teleksa“, na srpskom. Sve te neke vesti koje nam zatrpavaju um. Nižu se u beskraj i bivaju prekinute prodornim zvukom numere „In My Mind“. Massive Attack već veoma dugo razrađuju svoj koncerti audio vizuelni koncept koji je sada doveden do savršenstva. Set lista je praćena adekvatnim vizuelnim sadržajem kojim MA zahtevaju od publike da bude aktivan posmatrač, da bude svestan sveta u kom živi, naročito njegovih mana i da pokuša da se odupre globalnoj manipulaciji. Lažne vesti, teorije zavere, ratovi, eksperimenti, stradanja, bolesti, bogati – siromašni, eksploatacija prirodnih resursa i ljudi… Živimo u prilično unapređenoj verziji robovlasništva. Sve je postala simulacija života – jedna je od važnih (video) poruka poslatih sa ekrana.
TAJ ZVUK MASSIVE ATTACK-A
Zvuk benda Massive Attack je oduvek karakterisala posebna teskoba. Čak i u vreme izlaska albuma „Blue Lines“ (1991), dok je svet još uvek delovao kao „srećno mesto“, govorili su o strepnji, sumnjama, pravdi, zaštiti i odbrani od tiranije. Dvadeset prvi vek, na žalost, potvrđuje njihove (ne)svesne vizije. Kroz splet pesama u kojima su dominirale: „Risingson“, „Black Milk“, „Inercia Creeps“, „Angel“, „Save from Harm“, „Unfinished Simpathy“ Massive nas vraćaju na fabrička podešavanja, prirodi i humanosti. Najveća posebnost koncertu bilo je prisustvo rege legende Horacea Andya, stalnog MA saradnika. Publika je snažno pozdravila vokalne nastupe Elizabeth Fraser (ex Cocteau Twins) naročito u nadahnutom izvođenju čuvenog singla „Teradrop“ kao i kratku podršku srpskim studentima koje je uputio frontmen Robert Del Naja aka 3D.
U finalu večeri smo se vratili na Garden a tamo nas je dočekao potpuno drugačiji ambijent. Ida Prester je zipovana energetska bomba! Bez zadrške uz pesme „Dodi“, „70“ i „Volim te“ Ida ulazi među publiku – među svoje ljude, što je dovelo do potpunog usijanja u finišu nastupa. Sa prostora Kneževog arsena ispratili su nas odjeci seta Valentina Kanzyania koji je na Explosive DJ stage-u u tom trenutku vrteo domaći elektro klasik „Ostavi sve“ (Max & Intro, 1985). U Gardenu Nikola Vranjković sa publikom peva „Protiv sebe“, a u mojoj glavi u susret novom danu Smak „a, onda poče bluz; moja Šumadija peva o sreći.. “
Fotografije: Marko Obradović Edge, Live Production