Kako danas zvuče Majls Dejvis i Džon Koltrejn? Luka Ignjatović odgovara pred BUPBAP festival
Povezano
Sto godina od rođenja Majlsa Dejvisa i Džona Koltrejna dobar je povod da se zapitamo kako njihova muzika i dalje zvuči savremeno. Dvojica muzičara koji su nekoliko godina delili isti bend razvili su gotovo suprotne načine izražavanja: Majls je gradio muziku kroz prostor, redukciju i precizno odabrane tonove, dok je Koltrejn stalno širio granice improvizacije, harmonije i same mogućnosti saksofona. Upravo iz tog kontrasta nastale su neke od najvažnijih stranica istorije džeza.
Povodom koncerta „Skok”, koji će 13. oktobra u okviru BUPBAP festivala održati u klubu Zappa Baza, a koji će izvesti Džez oktet Fakulteta muzičke umetnosti, o njihovom nasleđu razgovaramo sa Lukom Ignjatovićem, saksofonistom i profesorom džez saksofona na FMU.
BUPBAP festival slavi Majlsa Dejvisa i Džona Koltrejna
Program donosi nove aranžmane kompozicija dvojice velikana džeza u izvođenju Džez okteta Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu koga čine profesori i studenti. Posebnost programa ogleda se u novim aranžmanima za džez oktet, koji poznatim kompozicijama daju novu dimenziju i otvaraju prostor za susret različitih generacija muzičara. Publika će čuti aranžmane Vladimira Nikolova, šefa Katedre za džez i zabavnu muziku FMU, kompozitora i aranžera koji je bio deo tima za film The Artist, nagrađenog Oskarom za najbolju originalnu muziku 2012. godine. Uz njega, aranžmane potpisuju i Lazar Šarenac i Georgi Ždanov.
Džez oktet Fakulteta muzičke umetnosti nastupa u sastavu: Luka Ignjatović (alt saksofon), Dragan Ćalina (klavir), Milan Nikolić (kontrabas), Aleksandar Cvetković (bubnjevi), Lazar Šarenac (truba), Ivan Nešić (tenor saksofon), Matija Evetović (trombon) i Miloš Remenjak (bariton saksofon).
Ove godine obeležava se sto godina od rođenja i Majlsa Dejvisa i Džona Koltrejna. Ako bismo zanemarili sve etikete koje su im se tokom decenija pripajale – genije, ikona, revolucionar – šta je ono što je svaki od njih zaista promenio u muzici?
Majls Dejvis je umeo da napravi fantastičan bend, što zapravo nije tako često u džez muzici, i to je uspeo da postigne u više navrata i u više različitih epoha džeza. Džon Koltrejn je prvi džez muzičar koji je spojio džez i spiritualnu muziku.
Za nekoga ko džez poznaje površno, Majls i Koltrejn često pripadaju istoj slici pedesetih. Kada ih slušate kao muzičar, koliko su oni zapravo različiti, odnosno kako biste tu razliku najlakše opisali nekome ko nije nužno vičan jeziku džeza?
Najveća razlika je u muzičkoj teksturi, odnosno u količini nota i u načinu na koji se izražavaju i u tom smislu su često dijametralno suprotni. Koltrejn je poznat po veoma intezivnom i kompleksnom stilu improvizovanja a Majls upravo suprotno i zato su zvučali fantastično kada su svirali zajedno.
Šta ta razlika govori o njihovom razumevanju improvizacije?
Mislim da je način na koji ljudi improvizuju sličan načinu na koji vode razgovor, u smislu da su recimo Majls i Koltrejn bili sagovornici koji vole da imaju muzički dijalog sa svojim kolegama iz benda a ne monolog. Sa tim na umu se može reći da su Majls i Koltrejn slično gledali na improvizaciju iako su taj dijalog vodili na veoma različite načine.
Zašto je Majls 1955. izabrao upravo Koltrejna za svoj kvintet?
Ove je ponovo u pitanju taj njihov kontrastni stil improvizovanja koji se apsolutno upotpunjuje kada se spoji. Majls je upravo iz tog razloga pozvao Koltrejna u svoj bend.
Kod obojice postoji vrlo jaka ideja slobode, ali je ostvaruju potpuno različito. Šta nam njihova muzika govori o tome šta „sloboda“ u džezu zapravo znači?
Mislim da nam upravo ta njihova različitost savršeno ilustruje šta je sloboda a to je: da se izražavamo na svoj način.
Koncert na BUP BAP festivalu nosi naslov 100 Milestones. Kako ste pristupili repertoaru dvojice muzičara? Kako se način na koji se sviraju Majls i Koltrejn u 2026. Godini promenio?
Na savremeni džez su uticali svi muzički pravci koji su nastali nakon džeza koji su svirali Majls i Koltrejn tako da će način na koji ćemo svirati njihove kompozicije biti moderni “tvist” na muziku ovih umetnika.
Aranžmani Vladana Nikolova, Lazara Šarenca i Grigorija Ždanova napisani su za oktet. Šta se sa kompozicijama menja kada se iz originalnog konteksta prebace u ovakav sastav?
U pitanju je veći bend nego i jedan bend koji su imali Majls i Koltrejn što će značajno promeniti boju ove muzike i orkestraciju.
Da li će publika na koncertu čuti poznate teme u prepoznatljivom obliku ili vam je važnije da sačuvate njihov princip – rizik, improvizaciju i otvorenost – čak i ako rezultat zvuči drugačije od originala?
Definitivno nećemo ni jednu pesmu svirati u originalnom obliku i apsolutno smo se vodili principom rizika i otvorenosti ka novim idejama.
Postoji li kompozicija u programu kojoj se kao saksofonista posebno radujete?
Veoma mi se svidja aranžman za pesmu So What koji je napisao naš student Grigorije Ždanov.
Kada bismo publiku koja još razmišlja da li da dođe na 100 Milestones mogli da pripremimo za koncert samo jednom instrukcijom – šta biste joj rekli da sluša?
Miles Davis – Kind Of Blue
Kada biste Majlsa Dejvisa morali da opišete jednom muzičkom rečju, a Džona Koltrejna drugom – koje bi to reči bile? I zašto?
So What – poslušajte pesmu.
Fotografije: Profimedia