Godine gaze pa se nekako u skladu sa tim treba i ponašati. Takvo „ponašanje“ mi nikada nije bilo blisko. ko velim, onda barem da evociram neke zanimljive (muzičke) uspomene jer kako kažu to takođe ide sa godinama. Što bi rekla moja mama dok me noge nose i pamet služi. Shvatio sam da je format „Vremenske kapsule“ način da neke priče budu ispričavane a neki albumi, situacije, ljudi, susreti, razmene mišljenja, intervjui, zabave, druženja i tada beskonačno vreme provedeno na radiju budu ovekovečeni.
Junle (džangl) je došao kao neka anomalija u zvuku. Poput radio predajnika kome su pregorele lampe, jer analogno nije uvek podnosilo savršenstvo digitalnog. Taman smo nekako izašli iz acid jazz faze i u sred reperskog East Coast–West Coast sukoba, iznebuha iz Britanije stiže – jingle. „Šta kažeš, kako? Džangl?! Ok.“ Veoma brzo i veoma bučno označio je početak nove faze u rejv kulturi. Ispred tadašnjeg SKC-a u roku od nekoliko dana pojavio se šareni asortiman fluorescentno printovanih naslovnica na „bugarskim“ CD-ovima. Unosili smo ih krišom na radio, jer urednik nije podnosio da emitujemo muziku sa tih „krš nosača zvuka“, zato su noćni programi za nas radio pregaoce bili prilika da se pravila prekrše.
Sedimo jednom ispred kafe kuhinje. Kroz oblake duvanskog dima, ekskluzivni klabing izveštač naše male muzičke redakcije započinje priču o drum’n’bassu (dramenbejs): „To je kao inteligentniji džangl, kapiraš?“. Vrlo brzo smo svi odlepili. Kružili su mnogi singlovi, izdanja različitih producenta i DJ-jeva ali ništa nije toliko odjeknulo kao „Timeless“ (1995).
Na prvo slušanje singl „Inner City Life“, tokom emitovanja „Diskomer liste Studija B“ pa tako i premijere za sve nas na radiju (*noviteti su bili strogo čuvani na traci pod ključem do početka emisije), bukvalno sam zanemeo. Sve u vezi sa onim što sam upravo čuo bilo je posebno. Soulful vokal, R&B tema, futuristička produkcija, nežna melodija ispresecana ubitačnim tempom, sastavljenim od niza izlomljenih ritmova. On nije bio sintetizovan, poput ubrzane muzike iz neke od tadašnjih video igrica kako je džangl često zvučao, dramnbejs je bio dublji i komunicirao je sa organskim muzičkim nasleđem. Soul, fank, džez, R&B uz (po mogućstvu) semplove odsviranih deonica bas gitare i bubanja; bio je to nesvakidašnji spoj energije živog izvođenja muzike sa dinamikom modernog vremena u susret Matriksu.
Posle trideset godina od originalnog izlaska, ne postoji album koji je (i van okvira žanra) toliko važan, uzbudljiv, ambiciozan, kreativan i snažan kao „Timeless“. Toj snazi će se kasnije približiti Roni Size & Reprazent ili Underwold. Ipak „Timeless“ blista u skladu sa svojim imenom, on je jedinstven komad nastao i objavljen u pravom trenutku. Zajedno sa Robom Playford (produkcija i programing) Goldie je bukvalno definisao strukturu novog žanra, pokazao ga svetu u rekao: „Ako vam nije jasno, ovo je dramenbejs – to je ta muzika čija pojava vas toliko izluđuje“. Izdanjem je demonstrirao njegovu širinu, mogućnosti i snagu novog plesnog izraza. „Timeless“ nije pravljen za rejvove ali se na njima ipak slušao. On ne udara u glavu ali iznenadni, izlomljeni i nagli prelazi mogu da vas raspamete i bukvalno fizički udare u stomak istovremeno emitujući neshvatljivo nežnu emociju.
Evropska muzička andergraund i mejnstrim javnost je oberučke prihvatila album koji očigledno nije pravljen za top liste i komercijalan uspeh. „Timeless“ je odmah stekao epitet revolucionarnog izdanja. Za razliku od mnogih koji su pre i posle bili tako okarakterisani, on je uistinu – to. Revolucionaran na svim nivoima, svaki prelaz svaka razrada teme, konverzacija kroz ritmove, odabir nijansi timpana i udaraljki kod slušaoca direktno stimuliše određene receptore, čineći d’n’b jednom od najprogresivnijih pojava u rokenrolu na kraju dvadesetog veka.
„Timeless“ je konceptualan album na tragu srodnih izdanja koje su sedamdesetih objavljivali Pink Floyd. Možemo slobodno otići i dalje, jer je u nekim svojim segmentima korespondira sa partiturama velikih kompozitora klasične muzike. Insistirajući najviše na ambijentali, autor nizom sintetizovanih zvukova slušaoca vodi na daleko spiritualno putovanje tokom kog će osetiti bliskost sa Univerzumom. U datom trenutku taj univerzalni jezik je mogao da razume, prepozna i oseti (čak) i obožavalac pesama veoma popularnih dečačkih bendova sa vrhova tadašnjih top lista. Pristupačnost albuma, nasuprot neprikosnovenoj avangardnosti, ostaje jedna od njegovih najvećih prednosti.
Novo slušanje potrefilo se sa godinom jubileja i nešto razmišljam, dobro je što u svojoj glavi nosim „Timeless“. Pitam se – da je objavljen danas da li bi, ovakav kakav je, bio primećen? Da li bi njegova revolucionarnost i danas bila globalno prepoznata? Verujem da bi efekat bio isti. Želim da verujem da čovečanstvo nije izgubilo sluh za dobre stvari, samo je potrebno nešto dovoljno autentično i jako da ga prodrma.
Foto: Promo, Profimedia