LP duo u potrazi za novim zvukom: Razgovor pred izvođenje „Kelnskog koncerta“ u Beogradu
Sonja Lončar i Andrija Pavlović govore za BURO.
Prve reči koje mi padaju na pamet kada razmišljam o LP duu su svežina, intenzitet i „vožnja“. Još od prvog koncerta kome sam prisustvovala 2016. godine u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine i gotovo opsesivnog preslušavanja dela Orange Variations u njihovoj interpretaciji, svaki novi nastup ovog dua za mene znači iščekivanje osećaja snage, ispunjenosti i „velikog“ zvuka.
Upravo takvo iščekivanje prati i najavljene koncerte u Beogradu i Novom Sadu, na kojima ćemo povodom pedesetogodišnjice Kelnskog koncerta Kita Džereta, prvi put u Srbiji slušati ovo delo u verziji za dva klavira.
Veliku pažnju publike privukli su ne samo jubilej jednog od najznačajnijih albuma u istoriji improvizacije, već i jedinstven pristup muzici LP dua zbog kog ćemo, verujem, ove koncerte dugo pamtiti.
Tim povodom, Sonja Lončar i Andrija Pavlović su za BURO. govorili o procesu pripreme ovog izuzetnog ostvarenja, ali i o tome šta je kvantna muzika, koju muziku slušaju ovih dana, ali i kako vide savremenu muzičku industriju.
Od 2004. godine, Sonja Lončar i Andrija Pavlović deluju kao jedan od najinovativnijih klavirskih dua na regionalnoj sceni, tumačeći ne samo klasični repertoar već i dela savremene, minimalističke i elektronske muzike.
Njihova umetnička delatnost uključuje i eksperimentalna i interdisciplinarna istraživanja koja proširuju tradicionalni domen klavirskog zvuka i pijanističke prakse. Kao autori, Lončar Pavlović deluju na preseku akustične i elektronske muzike, čime su stvorili prepoznatljiv zvučni identitet u kom se prožimaju umetnička muzika, eksperiment i tehnologija.
LP duo je ujedno i jedan od retkih ansambala iz naše sredine koji je ostvario istaknut međunarodni uspeh, a tome svedoči i više značajnih nagrada, među kojima se izdvajaju Prva i specijalna nagrada na Međunarodnom takmičenju savremene kamerne muzike u Krakovu (2007), nagrade Chopin Roma u Rimu (dve treće i jedna druga nagrada, 2005–2006), kao i nagrada za najispoljeniju individualnost u Bjalistoku (2011).
Godine 2008. nastupili su na takmičenju Miami Dranoff Two Pianos, gde su proglašeni jednim od osam najznačajnijih klavirskih dua na svetu. Dobitnici su i Nagrade grada Beograda za stvaralaštvo mladih u umetnosti, kao i godišnje nagrade Udruženja muzičkih umetnika Srbije. Posebno je značajna i nagrada Fondacije Bruno Frej Državne akademije u Ohzenhauzenu, koja se retko dodeljuje umetnicima van Nemačke.
Diskografiju klavirskog dua čine, između ostalih, albumi Belgrade New Classics for Two Pianos (2013), Mechanical Destruction, Analogue Synth Symphony (2016), LP Duo Plays Music by the Composers from Serbia for Two Pianos (2017), A Place of Coolness (LP Duo Plays Chiel Meijering, 2017), kao i dva albuma autorske muzike Duality (2019) i Dead sea (2022).
LP DUO: Razgovor pred nastup u Ateljeu 212
Danas ste prepoznatljivi po proširivanju izražajnih mogućnosti klavijaturnih instrumenata i po jedinstvenom spoju akustičnog i elektronskog zvuka. Međutim, kako je, zapravo, nastao LP duo? Od čega ste krenuli i šta je bila vaša početna vizija klavirskog dua, pre nego što je on postao ono što je danas?
Sonja: Kroz naš zajednički rad koji traje već 22 godine, prošli smo najrazličitije faze, žanrove, istraživanja i stalno traganje kroz nove izazove i jeste naša misija. Iako je prvi zvanični koncert bio improvizacija, na klaviru i analognim sintisajzerima, nakon toga smo tokom studija u Nemačkoj veliki deo našeg rada posvetili klasičnom repertoaru za klavirski duo. Uporedo sa tim se razvijao i repertoar savremene muzike, komponovanje primenjene muzike prvenstveno za pozorište, a kasnije i za serije i filmove i na kraju i komponovanje autorske muzike koju i najčešće izvodimo u poslednjih nekoliko godina, a to je pozicija koja nam najviše i prija, kompozitor-izvođač.
Na koji način pristupate stvaranju muzike, a kako interpretirate tradiciju u procesu komponovanja?
Andrija: To zavisi od toga da li komponujemo primenjenu muziku za film i pozorište ili pišemo konkretno za klavir i dva (hibridna) klavira. Ono što je zajedničko za oba procesa, čekamo da se muzika pojavi iz nesvesnog, da se nametne pitanje ili tema koja je važna za taj trenutak. Zatim se trudimo da proces dolaska muzike iz nevidljivog i to u uglavnom kroz improvizaciju, ne sprečavamo svojim intelektualnim uplivima, komparacijama ili epitetima. Muzici je neophodno nežnosti da se pojavi, a kasnije će biti vremena za njeno aranžiranje i analiziranje.
Vaši dometi u sferi kvantne muzike privukli su veliku pažnju muzičke i naučne javnosti, a nameće se pitanje šta je bio podstrek za razvoj projekta Kvantna muzika. Ko su ljudi koji su vas na to podstakli i sa kim ste sarađivali u realizaciji ideje?
Sonja: Ideja o ovom projektu potekla je od našeg dugogodišnjeg saradnika elektoinženjera i akustičara Dragana Novkovića i njegovog prijatelja Vlatka Vedrala, profesora na Oksfordu i jednog od najcitiranijih kvantnih fizičara na svetu. Pozvali su nas da zajedno sa njima krenemo u ovo istraživanje koje traje već više od deset godina i uključuje veliki broj internacionalinih partnera. Posebno izdvajamo Klausa Molmera (Klaus Mølmer), danskog kvantnog fizičara sa instituta Nils Bor (Niels Bohr) u Kopenhagenu, sa kojim smo napravili jedan muzički softver (kvantni sintisajzer) zasnovan na principima kvantne fizike.
Poslednjih godina najviše sarađujemo sa naučnicima sa Tehnološkog univerziteta u Delftu (Holandija) sa kojima smo postigli sjajne rezultate i nova saznanja koja koristimo u našem radu. U ovom projektu je učestvovalo mnogo inspirativnih naučnika i umetnika, teško je to sve kratko obuhvatiti, ali veliki deo informacija o ovom projektu koji u različitim oblicima još uvek traje, može da se nađe i na sajtu www.quantummusic.org.
Nauka i tehnologija su velika inspiracija za nas i stalno nas pokreću u nova preispitivanja i nove sfere delovanja.
Možete li da približite čitaocima koncept kvantne muzike? U kom smeru se, po vašem mišljenju, kreću dalji spojevi kvantne fizike, muzike i performansa?
Andrija: Kroz dijalog kvantnih fizičara i muzičara želeli smo da eksperimente iz kvantnih laboratorija (npr. Bose-Einstein Condensate) predstavimo kroz polja akustike, zvuka i muzike stvarajući jedinstvene biblioteke zvukova, autentične kompozicije i kreirajući inovativne instrumente kao što je npr. DUALITY hibridni klavir. Stvorili smo jedinstveni zvuk hibridnog klavira i novi način muzičkog izvođenja i komponovanja.
Na nekom višem nivou, želeli smo da predstavimo filozofiju kvantne fizike široj publici, odnosno, naše viđenje njenih konkrentnih fenomena kroz multimedijalne koncerte koje smo izvodili širom Evrope, u Aziji i Americi. Naši dalji planovi su vezani za razvoj kvantnog klavira, a suštinski na harmonizaciju i humanizaciju odnosa čoveka prema drugima, prirodi, a zatim i prema upotrebi tehnologije koja je sredstvo, a ne cilj sam po sebi. Čovek je sklon padu, ali toliko puta se i uzdigao.
Vaša karijera obeležena je važnim prekretnicama ― nastupom u Karnegi Holu, proslavi 20 godina LP dua prošle godine koncertom LP duo 20 godina, 2 klavira, autorskim radom. U tom smislu, od velikog značaja su i koncerti najavljeni za 15. i 17. decembar u Beogradu, kao i 20. decembra u Novom Sadu, kada ćete premijerno izvesti Kelnski koncert. Kako danas gledate na sve ove tačke u karijeri i šta su vam donele u umetničkom i ličnom smislu?
Sonja: Uzbudljivo! Sve što se dešavalo do sada oblikovalo nas je u svakom smislu. Umetnički rad utiče naravno i na lično napredovanje, to je nešto što je teško razdvojiti, a sigurno ima veze i to što smo na ovom putu veliki deo vremena provodili zajedno, kao ogledalo jedno drugome i kao najveći kritičari i to je nešto što nas stalno gura napred. Uvek smo bili strogi ali i podržavajući i intenzivan zajednički rad nas je menjao i oblikovao tokom svih ovih godina. Imamo puno ideja, a najveći deo i uspevamo da ostvarimo koliko god da to nekada deluje kao dug put i gotovo nemoguće. Svaka od tih tačaka u karijeri je ujedno bila i početna tačka za neko novo muzičko putovanje.
Kelnski koncert je improvizacija na klaviru Kita Džereta snimljena u Kelnskoj operi 1975. godine. Iako je pijanista objavio transkripciju 1990. godine, delo poziva na nova čitanja. Kako ste se vi pripremali za premijerno izvođenje, da li postoje aranžmani za dva klavira i koliko će u tumačenju biti Džereta, a koliko LP dua?
Andrija: Mi smo već mesecima zaronjeni u svaki ton ovog fenomenalnog dela. Nije lako hodati hodnicima nečijih misli i emocija ali je i veoma uzbudljivo. Sam Džeret improvizujući prolazi kroz mnogobrojne krajolike klasike, džeza, rokenrola, minimalizma, impresionizma. I svaki put kada se uspne na sledeće muzičko brdo, on ispusti glas, krik zadovoljstva ali i olakšanja u ovom maratonskom pijanističkom traženju i to se čuje na originalnom snimku. A onda, istog trenutka kada uspostavi neko novo muzičko mesto koje je uz izuzetan napor osvojio, istovremeno napušta tu poziciju. Uvek je u potrazi za nepoznatim, to je ono što je do sada obeležilo i našu karijeru uz naravno radoznalost kretanja kroz različite muzičke žanrove.
Sonja: Iako postoji transkripcija, Kelnski koncert se veoma retko izvodi i ovo će kod nas biti premijerno izvođenje na dva klavira. Mi smo koristili notni zapis kao osnovu, želeli smo da odgovorno pristupimo ovom poduhvatu i pre svega sačuvamo esenciju ovog genijalnog dela, ali smo i uneli naš lični pečat, to je nešto što uvek radimo i to održava naša izvođenja živim. Iako pripreme traju dugo i mnogo toga je precizno određeno, uvek ostavljamo prostor za improvizaciju, a to je u ovom slučaju i logično, zato što je ovo delo tako i nastalo.
Andrija: Biće to svakako autentični Kit Džeret u originalnoj pijanističkoj interpretaciji LP Dua.
Ove godine obeležava se 50 godina ovog istorijskog albuma, još uvek najprodavanijeg džez albuma u istoriji, a širom sveta planirane su posvete i rekonstrukcije Kelnskog koncerta. Kako vidite svoje izvođenje u okviru globalnog jubileja?
LP duo: Vidimo ga kao poseban čin osvajanja prostora slobode, lične i kolektivne. Srećni smo da će Beograd i Novi Sad ovih večeri imati tu vrstu ekskluzivnog elektriciteta u zajedničkom ritualnom okupljanju.
Beogradski koncerti biće priređeni u Ateljeu 212, prostoru koji nosi specifičnu scensku estetiku, ali i snažnu pozorišnu tradiciju. Šta za vas znači izvođenje u toj sali, imajući u vidu da ste komponovali muziku za pozorišne predstave, kao i za film i televizijske serije? Da li se vaš senzibilitet za scenski prostor odrazio i na pristup ovom izvođenju?
LP duo: U Ateljeu 212 se svakako osećamo kao kod kuće. Tu se trenutno i igraju tri predstave Andree Pjević i Borisa Liješevića za koje smo komponovali originalnu muziku. Od samih profesionalnih početaka bavljenja muzikom, scenski prostor nam je bio podjedanko važan u osvajanjima prostora slobode, tumačenja, a zatim predstavljanja muzike široj publici.
Pozorišni prostor nam omogućava jednu vrstu neutralnosti, zaštite i intimnosti rituala u kome (muzička) poruka još snažnije stiže do srca publike. Osim Atelja, u poslednjih nekoliko godina samo tradicionalno nastupali u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde smo između ostalog i koncertno proslavili naš jubilej prošle godine.
Koliko je iskustvo iz sveta popularne muzike, kao i vaša prisutnost u različitim alternativnim i nekonvencionalnim prostorima u Beogradu i šire, oblikovalo svež i savremeni zvuk po kojem je LP duo prepoznatljiv? Da li vam je taj „bendovski“ pristup muzici pomogao da razvijete estetiku koja komunicira sa širom publikom, izvan okvira klasične scene?
Sonja: Iako smo klasično obrazovani muzičari i oboje smo vanredni profesori na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Fakultet muzičke umetnosti) i na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu (Odsek za scenski dizajn), u naš zajednički poduhvat ušli smo od početka bez ograničavanja na postojeće žanrove, kontekste i forme. Kroz sve ove godine dopuštali smo da nas čista ideja i potreba za novim uzbuđenjima vodi kroz sve ono što smo prošli. Tako je i u samim nastupima, čak i kada sviramo samo na dva akustična klavira, publika oseća jednu vrstu nekovencionalnosti, ali i jasne poruke koju donosimo iz iskustava koje nosimo iz drugih umetnosti i sveta popularne kulture i muzike.
Baveći se istovremeno klasičnom, savremenom, elektronskom i popularnom muzikom, preispitujete samu granicu žanrova. Kako se lično odnosite prema žanrovskim podelama i da li smatrate da su one i dalje relevantne u savremenoj muzičkoj industriji?
Andrija: Oduvek nam je bilo prirodno da se izražavamo različitim muzičkim jezicima. To je jako inspirativno i potrebno, jer tako žive različiti delovi naših identiteta. Nekada je potrebno neke stvari ,,izgovoriti” na drugi način. Iako nas ljudi prepoznaju pre svega po 2 klavira i LP Duu, mi smo aktivni i na polju primenjene i elektronske (LP Elektro) muzike, kao kompozitori i izvođači.
Moj novi solo Andy Pavlov: Children – Musical Portrait for Piano Solo upravo je izašao za holandsku izdavačku kuću Brilliant Classics, a sa Lidijom Andonov, glumicom i pevačicom benda Sixth June, stvaram autorske pesme. Takođe, objavili smo i album Mlad i radostan koji je omaž jugoslovenskoj popularnoj muzici 80-ih godina XX veka. Zato smo rešili da ceo naš portfolio objedinimo pod jednom (izdavačkom) kućom koju smo pokrenuli 2020. godine – Sweet Sensation.
Muzički žanrovi su potrebni muzičkoj industriji da besomučno stvara sveopštu kakofoniju iz koje izvlači veliki profit, pružajući konzumentima zablude o lažnoj slobodi izbora. Sada su počeli da koriste i AI za brzo ubiranje tantijema od emitovanja. Muzika uvek odražava duh vremena. A mi trenutno živimo u pornografskoj kulturi i opštem zagađenju. U suštini, kvalitetna umetnička dela uvek prežive zub vremena, što znači da većinu današnje muzike u budućnosti niko neće pamtiti.
Koga biste sve izdvojili kao najveće muzičke uzore?
Sonja: U početku smo svirali Erika Satija, obožavamo Herbija Henkoka i Čika Koriju kada nastupaju zajedno na dva klavira, bili smo posvećeni muzici Karhajnca Štokhauzena (Karl-Heinz Stockahusen), Džona Kejdža (John Cage), Olivijea Mesijana (Olivier Messiaen), jedan od najdražih muzičkih predaka nam je Simeon ten Holt, zadivljeni smo genijem Kita Džereta (Keith Jarrett), ogromna inspiracija nam je Riči Sakamoto (Ryuichi Sakamoto), a uvek sa nama u srcu svega je klasična muzika, Bah, Debisi, Mocart, Šubert…
Vaša knjiga LP duo: u potrazi za novom muzikom nastala je povodom dvadesetogodišnjice rada dua i takođe najavljuje izvođenje Kelnskog koncerta. Koliko dugo je trajao proces njenog nastanka, do kakvih ste zaključaka došli i koje su nove teme koje ste njome otvorili?
Sonja: Dugo smo razmišljali na koji način treba da izgleda ova knjiga i došli smo do ideje da želimo da održimo spontanost i da bi najbolja forma bila u obliku intervjua, živog razgovora koji ćemo kasnije transkribovati kako bismo zaorkužili sve ono što se događalo u prethodnih dvadeset godina. U tome nam je puno pomogao novinar i izdavač Ivan Lončarević (Pop Depresija), dobri muzički duh, koji je naše korake uvek pomno pratio i zapisivao sa puno emocija i razumevanja. Tako je bilo i u ovom susretu. Pored obimnog razgovora sa Ivanom, u knjizi se nalazi i naš dnevnik događaja, puno fotografija iz arhive svih faza rada kao i uvodna reč naše dugogodišnje saradnice muzikološkinje Ivane Medić. Knjiga će biti dostupna na našim predstojećim koncertima, kao i u knjižarama ali i preko naših socijalnih mreža.
Imate li u planu nove projekte i čemu će biti posvećeni?
LP duo: Knjiga LP Duo: u potrazi za novom muzikom biće promovisana i u Beogradu, 3. januara u knjižari Delfi u SKC-u. Na mestu gde smo i počeli, u nekadašnjem malom klubu. Do kraja godine izlazi i live album sa našeg prošlogodišnjeg koncerta iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta koji obuhvata izbor dosadašnje autorske muzike, a zatim slede koncerti u Amsterdamu (Concertrgebouw) i Erhbarsaal u Beču. Završili smo muziku za jedan dugometražni film, a očekuje nas i rad na dve nove pozorišne predstave.
Šta slušate privatno ovih dana?
Misa Kriolja (Misa Criolla), Hauschka, Arnau Obiols, Edvard Grig – Per Gint (Edvard Grieg – Peer Gynt), Klod Debisi (Claude Debussy), Teri Rajli (Terry Riley).