Upoznajte Markus Pavlov, bend uz koji se đuska, sanjari i zaljubljuje
Šta ne prestajemo da slušamo ovih dana?
Povezano
„Mi smo mešavina sovjetskog post-punka i ex-YU novog talasa sa direktnošću zapadne pop muzike“, kažu za BURO. Marko Bukvić i Pavle Gavrilović, dvojac koji čini bend Markus Pavlov.
Ukoliko još niste čuli za Markus Pavlov, trebalo bi da se nađu na vašem radaru – a njihov poslednji singl „Usne“ lako će vas pretvoriti u fana, posebno ako volite indie zvuk s primesama sanjivog, romantičnog popa. Recimo, da se serija „Jutro će promeniti sve“ snima u 2026. godini, ova pesma bi se sigurno našla u okviru soundtrack-a.
Sve pesme benda Markus Pavlov spaja ista atmosfera u kojoj se osećaju Beograd i iskrene emocije, sa zaraznim melodijama koje brzo „ulaze u uši“. Ono što se uvek jasno čuje (i najviše ceni) jeste kada muzičari zaista uživaju u svojoj umetnosti i predaju tome što rade, a to je u slučaju ovog benda veoma očigledno.
Marko i Pavle su se svirali u nekim drugim bendovima, pre nego što su shvatili da imaju sličnu viziju muzike koju žele da stvaraju. Nakon nekoliko singlova i dva spota, sada konačno pripremaju prvi studijski album.
O svemu tome smo razgovarali s njima – otkrili su nam šta ih inspiriše, šta slušaju, gledaju i čitaju, ali i šta nam spremaju u bliskoj budućnosti.
Markus Pavlov: Intervju
Kako je nastao najnoviji singl „Usne“, a kako je snimljen spot koji ga prati?
Pesma je inspirisana problematikom digitalnog ghostinga. To je onaj momenat kad pokušavaš da skontaš razlog naglog prekida nakon nerealno dobre hemije. I pošto taj racionalan odgovor sa druge strane nikad ne dođe, onda nam je nekako jedino bilo logično da tu anksioznost preusmerimo u pesmu.
Spot je većinski snimljen u kuglani Petrovaradin u Novom Sadu (veliki pozdrav za kuglanu!). Iza kamere je stajala jedna pretalentovana ekipa koja opasno obećava. Režirale su ga Anđela Bucalović i Tamara Tasić, dok je direktor fotografije bio Miroslav Ilić. Glavnu ulogu u spotu je savršeno iznela Bojana Filipović, a simbolika sa ribicom nek ostane misterija.
Zašto ste izabrali da ga opišete rečima „jugoslovenska indi rumba“ – i kako biste definisali slavic indie pop zvuk?
Ta surealistička igra reči nam je toliko bila simpatična, pa smo odlučili da tako predstavimo pesmu. Plesni karakter pomešan sa jugo-sovjet energijom.
„Usne“ su uvod u vaš debitantski album. Šta možete da nam otkrijete o tome?
„Usne“ su zapravo uvod u specifično stanje svesti koje želimo da dekonstruišemo. Album će biti konceptualan. Imaće centralnu emociju, zvuk i boju.
Oduvek smo sanjali o tome da napravimo nešto što će zvučati i izgledati kao celina.
Bend s prekidima postoji još od 2016. Kako ste se okupili i na koji način se menjala vaša vizija Markus Pavlov zvuka tokom godina? Gde ljudi mogu da čuju vašu raniju muziku?
Inicijalno je svako imao svoj autorski bend, ali smo se međusobno pomagali. Međutim, ta saradnja se intenzivirala i prirodno nas je odvela u formaciju benda. Put studijske izolacije smo svesno izabrali dok smo konačno došli do zvuka koji smo tražili. U početku su najveći uticaji bili bendovi sa Zapada, da bismo kasnije istraživali i jugoslovenski novi talas. Prve pesme se mogu čuti na našem Bandcampu, ali smo odlučili da ostanu dostupne samo za najvernije fanove.
Šta je ono što vas najviše pokreće u stvaranju, kako nastaju vaše pesme?
Urbana svakodnevica, međuljudski odnosi i generalno životni momenti koji trigeruju intenzivne emocije. Sve naše pesme su doživljene i odživljene. Ta početna iskra inspiracije u procesu pisanja kod nas je uvek iskrena. I sve što nastaje nakon iste je pokušaj da se pesma prilagodi unutrašnjem stanju svesti slušaoca.
Kako biste definisali dobru pop muziku? Koji muzičari su vaši najveći uticaji?
Za nas je to muzika koja služi ljudima kao mentalna oaza od 3D realnosti. Volimo autore koji mogu da nas uvuku u svoj svet kroz određeni koncept, zvuk i vizuale.
Od domaćih grupa: EKV, Šarlo akrobata, Rundek, Svemirko, a od stranih: Tame Impala, Arctic Monkeys, Radiohead, Rammstein, Fleetwood Mac.
Ime benda je baš zanimljivo – možda biste hteli da nam otkrijete kako je nastalo, odnosno ima li neko posebno značenje?
Markus Pavlov u sebi sadrži naša imena, Marko i Pavle. Često se zezamo da je to neki Nemac ruskog porekla koji je odrastao u Istočnoj Nemačkoj (DDR), rascepljen između Zapada i Istoka.
Stalno slušamo lamente o domaćoj sceni, a kako se vama čini trenutna situacija kad je alternativni zvuk u pitanju? Šta je novim bendovima, odnosno muzičarima najviše potrebno?
Bilo bi super kada bi scena mogla da bude još veća. Fali nam malo hrabrosti da se ispričaju one sirove i neprijatne emocije, a manje da se kalkuliše algoritmom. Novim bendovima je najviše potrebno ono što je potrebno i slušaocima: nove, dobre pesme. Dobra stvar je to što u songvrajtingu uvek ima prostora za napredak.
Šta ovih dana gledate, a šta čitate? Preporučite nam album za proleće.
Marko: Nedavno sam odgledao „One Battle After Another“ i „izvozan“ sam na više strana. Ne znam šta da mislim. Stalno ga preporučujem prijateljima, tako da bih i ovde preporučio. Od čitanja, nažalost, u poslednje vreme samo Epstin fajlove. Od albuma definitivno Djo – „The Crux“.
Pavle: Poslednje što sam pročitao je „Slika Dorijana Greja“… Znam da kasnim na žurku, sve ok 🙂 Debitantski album Sombra kida!
Fotografije: Aleksandar Stojadinović