Povezano
Najveće pop zvezde bile su i najveći provokatori – a činjenica je da je coverom za novi album Sabrina Carpenter uspela da izazove brojne diskusije. Najviše se govori o tome kolika je odgovornost poznatih žena za njihov javni imidž, da li je pevačica naslovnim vizualom albuma unazadila žene, udovoljila muškarcima, ili samo stvorila još veći hype oko sebe.
Njen novi album, Man’s Best Friend, ima cover koji je izazvao burne reakcije: Sabrina je u maloj crnoj haljini, s lepršavom plavom kosom koju drži muškarac u crnom odelu, dok ona senzualno gleda u kameru, klečeći.
Ali ovaj omot albuma nije samo seksi, već i strateški. Postavlja pitanje koje je pokrenulo hiljade tvitova: zašto bi se jedna od najvećih zvezda pop muzike pozirala na tako submisivan način u 2025, u eri ženskog osnaživanja?
U zavisnosti od toga koga pitate, ovo je ili feministički potez moći ili problematičan povratak u prošlost. Neke feministkinje tvrde da Sabrina preuzima kontrolu nad „muškim pogledom“ (male gaze) tako što ga provocira pod sopstvenim uslovima. Zbog toga, cover albuma postaje na neki način parodija i marketinški genijalan potez.
S druge strane, drugi vide ovaj cover kao dokaz da žene žele da budu kontrolisane i „stavljene na svoje mesto“.
Šta je posledica svega toga?
SABRINA CARPENTER: IZMEĐU „LOLITA“ MUŠKE FANTAZIJE I FEMINIZMA
Kritičari naglašavaju da Sabrina Carpenter ovim albumom savršeno prati najnoviji trend: tradwife renesansu na TikToku i Instagramu. Reč je o gotovo erotskoj verziji domaće idile i uloge domaćice, podređene žene, koja peče hleb, ručno priprema lunchbox kutije i sve snima u sanjivom osvetljenju i 15-sekundnim reelovima.
Prema TikTok podacima o trendovima, hashtag #tradwife premašio je 150 miliona pregleda i taj broj stalno raste. Tu je i ekonomski kontekst. Prema Statisti, 65% odraslih u SAD sve ređe jede u restoranima u 2025. zbog inflacije. To podstiče povratak sadržaju koji slavi domaćinstvo. Čak je i Spotify izvistio da su vintage pop plejliste zabeležile porast strimovanja od 38% – a upravo taj zvuk definiše Sabrininu muziku.
Uz to, Sabrina Carpenter od prošlog albuma gradi imidž „Lolite“ – nosi babydoll haljine, romantični donji veš, mašne, pastelne, nežne boje i lokne. Podseća na porcelansku lutku.
U eri gde su žene primorane da zadrže „večnu mladost“, kako estetskim zahvatima, tako i modom i ponašanjem, kako bi bile privlačnije muškarcima, jasno je zašto je pevačica odabrala baš takav vibe.
Granica između devojke i žene postaje sve nejasnija. Sabrina je devojčica zamrznuta u vremenu, odnosno idealna žena po današnjim standardima lepote. Njena muzika je namenjena ženama, ali njen brend namerno komunicira specifičnu verziju devojčice koja je hiperseksualizovana – a takva marketinška odluka se oslanja isključivo na mušku fantaziju.
Sabrina je relativno niska, mršava bela žena s anđeoskim licem. Ne može birati kako izgleda, ali su joj, kao i većini belih žena, ikone ženstvenosti bile Taylor Swift, Brigitte Bardot, Jane Birkin, mlada Dolly Parton, koje se takođe imidžom uklapaju u ideal večno mlade seksi žene-devojčice. Dok muškarci izmišljaju patrijarhat, žene su te koje ga održavaju; Sabrina te obrasce nasleđuje, ali ih i sama stvara.
S druge strane, u vremenu hiper-konzervativizma i hiper-seksualizacije, Sabrina Carpenter i njen tim vešto koriste polarizirajuću prirodu interneta i snagu virala za stvaranje hypea i povećanje slušanosti.
Sabrina je svesna je da ne može da pobedi u „kulturnom“ ratu, ali može zaraditi ozbiljan novac. Kritikovali su je zbog „vređanja muškaraca“ tokom nedelje mentalnog zdravlja muškaraca jer je u spotu Manchild uporedila muškarce sa svinjama. Ove nedelje je kritikuju da previše dodvorava muškom pogledu. Za to vreme, svi pričaju samo o njoj – i donose joj novac.
Ostaje pitanje: ako je Sabrina htela da „preuzme kontrolu“ nad svojim seksepilom, može li to uraditi a da pritom ne bude objektivizovana kao seksulani objekat? Većina muškaraca koji vide cover njenog albuma neće razmišljati o kulturnoj kritici upućenoj njihovom pogledu – jednostavno će pomisliti: „zgodna je“.
Možda je Sabrina Carpenter želela da njeno delo bude shvaćeno s feminističkom porukom, ali to jednostavno nije uvek slučaj, posebno kada se radi o mainstream popu.
Na kraju, treba se setiti šta je Lana del Rey napisala svetu kada je dobila slične optužbe s kojima se sada suočava Sabrina.
„Dosta mi je da me književnice i alternativne pevačice optužuju da romantizujem zlostavljanje, dok zapravo samo pevam o stvarnosti, o emocionalno nasilnim vezama koje su, kako sada svi sve češće uviđamo, izuzetno raširene širom sveta. To što sam glamurozna osoba ne znači da ne mogu govoriti o bolnim stvarima. Uz sve teme koje žene danas napokon smeju istraživati, želim reći da mi je zaista žalosno što se u poslednjih deset godina moj manji, lirski uvid u ponekad pasivne ili submisivne uloge koje sam imala u vezama koristi kao argument da sam navodno vratila žene unazad za stotine godina. To je patetično“.
Konačne presude nema – ako ulogu umetnosti, pa čak i one koja je suvi mainstream, shvatimo kao prostor gde se postavljaju pitanja i preispituju društvene vrednosti, onda je Sabrinin novi cover već postigao ogroman uspeh.
Fotografije: instagram sabrinacarpenter