Smak 50 u Domu omladine: Moja Šumadija peva o sreći

Smak je za mene zelen majski bluz – sunčano jutro u rano proleće, kada u hladu dunje pijem kafu s babom i dedom. Smak je put od Kragujevca do Kraljeva preko Gruže, kroz nepregledna zelena prostranstva i sela načičkana uz Moravu, ili pivo na obali Ibra uz dugi razgovor o muzici s mojim prijateljem Mićom.

Smak su za mene sve najlepše uspomene na moj rodni grad i baš zbog toga uvek zaplačem kad čujem Šumadijski bluz. Vrsni muzičari koji su davne 1971. oformili ovaj bend stvorili su autentičan zvuk našeg zelenog, neukroćenog kraja, u kom se prepliću uticaji sa Istoka i Zapada, ukrštaju melosi i emocije, virtuozno pretočeni u muziku koju su svirali – i još uvek sviraju – pravi virtouzi.

Prošlo je 50 godina od kako je prva, izvorna „postavka“ Smaka objavila prvi album. Radomir Mihajlović Točak, Slobodan Stojanović Kepa, Zoran Milanović i Boris Aranđelović ispisali su istoriju 1975. godine – a to je bio povod da Udruženje Smakovci iz Kragujevca, na čijem čelu je Kepina ćerka, Ksenija Đerković, priredi izložbu u beogradskom Domu omladine.

Ova izložba je neka vrsta vremenske kapsule, nostalgični pogled na predstavu koju su o Smaku gradili jugoslovenski mediji, sa posebnim osvrtom na koncerte u Beogradskoj areni 2012. i na Ušću 2015.

Jubilej je bio povod za moj kratak razgovor s Ksenijom Đerković.

Smak 50 u Domu omladine: Šta donosi izložba?

„Retrospektivna izložba arhivske građe grupe Smak nastala je sa ciljem da stavim akcenat na značaj muzike koju nam je dao jedan od najboljih jugoslovenskih, balkanskih i srpskih bendova. Cilj izložbe je da prikažem kakvo je bilo delovanje i muzički put grupe Smak, od 1971. Kada su nastali, do 2015. i njihovog najvećeg koncerta na Ušću. Izložba Smak 50 sadrži, pored novinskih članaka i intervjua, fotografije sa raznih koncerata i događaja, kao i pet eksponata, među kojima je Točkova prva akustična gitara, daire Borisa Aranđelovića, palice i činela Slobodana Stojanovića Kepe, garderoba Zorana Milanovića“, govori za BURO. Ksenija Đerković.

Ova izložba je nastala još 2022. godine, povodom 50 godina postojanja Smaka, a tada je bila prikazana u Kragujevcu za Dan grada, nakon čega je usledio koncert benda.

Obišla je, pored Kragujevca, mnoge druge gradove u Srbiji, dodaje Ksenija. Ona je prošle godine u novembru objavila i monografiju benda Smak, koja je sada doživela i svoje drugo izdanje.

„Proširena je na 600 strana, a obuhvata period od 1971. do 2023. Takođe se tu mogu naći razni novinski članci iz jugoslovenskih novina, Džuboksa, Eureke, Reportera, Politike Ekspres i mnogih drugih. Zatim, tu su plakati, ulaznice s koncerata, tekstovi pesama sa QR kodom. Ljubitelji Smaka mogu da slušaju njihovu muziku dok listaju monografiju. Tu su pisma obožavalaca, anegdote, biografija svih muzičara koji su prošli kroz Smak“, objašnjava Ksenija.

Izložba koju je priredila podseća nas da je Smak bio veličanstven bend od samih početaka – od upoznavanja, načina na koji su se spojili i stvarali autorsku muziku.

„Veliki trenutak je bio 1975, kada su bili predgrupa bendu Deep Purple – u to vreme je to bilo veoma važno za njih. Ploča Crna dama je zatim 1977. proglašena albumom godine. Važan je bio i njihov odlazak u Njujork, kao i promovisanje Satelita u avionu“, podseća nas Ksenija.

Materijal za izložbu crpela je iz svoje porodične arhive, ali i iz odrastanja uz oca koji je jedan od najboljih bubnjara u istoriji srpske rok muzike.

„Dok sam gledala svoju porodičnu arhivu, shvatila sam ko je zapravo moj otac – koliko je značajan, šta je sve postigao i prošao u životu, koliko truda je uložio. On je uveo potpuno novi pravac za bubnjare, a još se nije rodio bubnjar koji svira kao on, kao ni Točak gitaru.  Mi smo živeli kao jedna porodica – oni su čak po mesec i više dana vežbali u našoj kući, bili smo veoma vezani. Volim da se šalim i da kažem da sam maltene rođena u studiju, da je sve počelo dok sam još bila u stomaku. Mnogi muzičari su prolazili kroz moju kuću – od Ekatarine Velike do Van Goga. Za mene je takvo odrastanje bilo sasvim normalno“, priseća se.

Najzad, Ksenija ukazuje da su Smak mnogi počeli da razumeju tek u sadašnje vreme – a ono što ovaj bend čini velikim i neponovljivim jeste i činjenica da nikad nisu težili da budu komercijalni niti da se previše eksponiraju – pustili su slušaoce da ih sami pronađu, otkriju i zavole.

„Na  prvom mestu im je bila ljubav prema muzici  i to se čuje – da su je stvarali iz srca, iz duše. Najveći cilj im je bila bina, a to se uvek oseti. Kako Točak kaže, Za Smak ne postoji lična karta – oni će stvarati muziku dok god su živi“, zaključuje Ksenija Đerković.

Izložba će trajati do 21. septembra. Radno vreme Galerije DOB je: utorak-subota od 12:00 do 21:00; nedeljom od 12:00 do 18:00; ponedeljkom ne radi.

Fotografije: Privatna arhiva