Jednog laganog septembarskog popodneva posetilala sam Davida Laufera u njegovom stanu u Beogradu. Razgovarali smo o onome što je profesija i pasija ovog Švajcarca koji je godinama u našoj prestonici – umetnosti. Lokalnoj, regionalnoj, evropskoj i svetskoj.
Stan u kom živi sa suprugom i sinom, zaista je poput galerijskoj prostora. Spoj šarma Švajcarske, srpske inventivnosti i generalnog kosmopolitizma oseti se u svakom detalju njihovog doma – u preciznosti i suptilnosti odrabranih predmeta i umetnina. Pored estetike, ovde je i prisutan duh istorije, što njihove lične, što kolektivne.
Kada smo kod istorije, da počnemo od Davidove – odrastao je u Švajcarskoj, školovao se na Sorboni. Novinarski posao (u ekonomskom magazinu Fortune) doveo ga je u Beograd, gde se stacionirao početkom 2000-tih. Za vreme Đinđićeve Vlade, bio je savetnik ministra kulture i blisko je sarađivao sa Narodnim muzejem koji se tada nalazio u praktično devastiranom stanju.
Bavio se i konsultantskim poslom u sferi bankarstva, ali je ljubav prema umetnosti prevagnula. Njegov posao danas podrazumeva pronalaženje umetnika, analiziranje njihovog rada, a zatim i svi oni koraci koji slede, promocija umetnika, te prodaja radova.
Ipak, nije sve tako crno, David napominje da je budućnost na mlađim generacijama i onome što oni imaju da ponude, ali da će biti potrebne godine da se situacija popravi.
Za kraj je mladima ipak dao ovaj savet:
“Idite. Da, tako je prosto. Samo idite, jer ste mladi. Idite u Ameriku ili gde god vas neće pitati o Ratku Mladiću i Srebrenici i gde ih nije briga odakle ste. Gde će vas samo pitati da li znate da crtate i koliko košta vaš rad. To je najbolja stvar koji mladi mogu da urade. To je upravo Jelena Bulajić uradila. Idete preko na nekoliko godina i upoznajte ljude, napravite kontakte i onda se vratite. Zašto? Jer je i dalje inspirativno, velik je grad i nije nalik nijednom evropskom. Ali mladima je i dalje praktično nemoguće da počnu umetničku karijeru odavde. Idite i nađite sve što možete, školarinu, posao, samo idite. I onda se vratite. Mnogo 40-godišnji, 50-godišnji veliki umetnici su se vratili u Beogradu nakon inostranstva. Tada ćete zaista moći sa mnogo većom lakoćom da pridonosite sceni i sebi naravno.”
