Kristina Radovanović: „Biznis je izuzetno široko polje i svako može da nađe svoje mesto pod suncem“
Postoji mogućnost da za mladu devojku impresivnog rezimea, Kristinu Radovanović niste čuli, ali ste svakako po gradu viđali plodove njenog rada – Wolt. Upravo ona je zaslužna za dolazak ove evropske, odnosno svetske franšize, u Beograd. Njen razvojni put bio je zanimljiv, s obzirom da je napravila radikalan zaokret iz oblasti prava u svet biznisa i ostvarila velik uspeh.
Sa njom smo pričali o pomenutim temama, ali i prevazilaženju stresa, master studijama u Londonu i budućim planovima.
Vrlo mlada si se, kao najbolji svršeni student svoje
generacije Pravnog fakulteta, iz advokature prebacila u svet biznisa i
u njemu ostvarila. Da sebe smatraš young person prodigy-
jem?
Nikako (smeh). Početak rada u Wolt-u i uspešno lansiranje servisa u saradnji
sa beogradskim timom i centralom u Helsinkiju pamtim kao jedan od
najizazovnijih, ali i najzabavnijih perioda u svom životu. Kad se radi složen
projekat kao što je otpočinjanje poslovanja na novom tržištu, malo je reći da je
novi dan – novi problem, pogotovo ako se radi o startapu. U ogledalu, to je
fantastična prilika da se nauče nove stvari – kako funkcioniše plaćanje između
Srbije i EU, kako se pregovara sa manjim firmama i internacionalim lancima,
šta sve treba jednoj firmi da bi mogla da postoji i zaposleni imali kancelariju u
koju mogu da dođu, itd. Upravo savladavanje izazova i pomeranje stvari dalje,
makar za milimetar, daje osećaj lične satisfakcije, pre nego bilo kakvo
poređenje sa drugima.
Šta te je navelo da se iz onoga što je bilo tvoje zvanje prebaciš u sferu
razvoja svetske franšize dostavljanja hrane?
Moj odgovor verovatno može da se sumira u jednu rečenicu – nemogućnost
da se povežem sa proizvodom svog pravničkog rada i osetim da je on imao
pozitivnu, opipljivu posledicu na svet. Iako sam jako volela pravo još od
fakulteta, advokatski posao sam doživela kao pomalo usamljenički, opterećen
formalizmom i da ta ’pametna’ primena prava kojoj se dobar student prava
raduje kad izlazi sa fakulteta (zamislite Jiu-Jitsu, samo pravničkim
argumentima) zapravo sačinjava relativno mali deo posla. Možda 20% posla
na početničkim nivoima podrazumeva pažljivo analiziranje pravnog smisla
slučaja i otkrivanje normi koje bi bilo razumno primeniti na njega. Pored toga,
čak i kad napišete najlepši pravni argument i pošaljete ga nadređenima, često
nećete ni znati da li je on završio u finalnom dokumentu koji je otišao klijentu, a još manje kako su ga oni ili sud doživeli. Biznis je potpuno drugačiji.
Kako je tekao celokupni proces prelaska?
Nakon što sam osvestila da me više uzbuđuje biznis i da bi mojoj delatnoj
prirodi više odgovarao menadžerski tip posla, počela sam da pratim oglase za
posao na LinkedIn-u. Relativno brzo mi je zapao za oko oglas firme za koju
nikad nisam čula do tog trenutka – Wolt je tražio Restaurant Partnership
Manager-a za Beograd. Sam opis je bio dosta zanimljiv: „Ako ste vi osoba
koju prijatelji uvek pitaju gde da idu na večeru za romantičan sastanak ili
druge posebne prilike, javite nam se!“. Jako sam se pronašla u ovoj rečenici –
još od svojih srednjoškolskih dana sam štedela novac od užina kako bih
posećivala restorane i probala nova jela. Kako sam stasavala, tako sam sve
više učila o restoranskoj sceni, a uz to sam razvila i veliku pasiju prema
kuvanju, a čemu svakodnevno svedoče moji Instagram pratioci.
U želji da podržim Wolt u njihovoj nameri da dođu u Srbiju, uz svoju prijavu za
posao sam im poslala i prezentaciju, gde sam izložila analizu tržišta restorana
i dostave u Beogradu, nakon čega ću ubrzo dobiti i poziv na prvi intervju.
Nekih 6 meseci kasnije sam pakovala kofer da odem na onboarding u Finsku,
dok sam paralelno uveravala oca da Wolt stvarno postoji i da je skroz
bezbedno da odem u Helsinki. Narednih 6 meseci ću raditi na liniji Beograd –
Zagreb, postavljajući organizacioni strukturu za početak poslovanja u obe
zemlje. Još koji mesec kasnije i oba tržišta će uveliko raditi, a ja ću imati nove
izazove u vidu sticanja prodajnih veština i nošenja sa konkurencijom.
Septembra 2020. sam otišla iz kompanije sa osećajem da sam kompletirala jedno
poglavalje u svom životu – pomogla sam u dovođenju naprednog tehnološkog
servisa u Srbiju i Hrvatsku i sad ga ostavljam kolegama da ga razvijaju dalje, a
ja odlazim na studije u London.
Šta bi savetovala mladim ljudima koji tek startuju sa svojom karijerom, a
koji pri tom možda nisu sigurni kuda žele ili treba da idu?
Da slušaju sebe i svoje osećaje. Da ih prate i vide gde će ih odvesti. Da budu
hrabri u krčenju svog puta – tržište se toliko dinamizovalo da je teško da ijedna odluka bude kompletno određujuća i stanica finalna. Bilo bi dobro da
razmisle koji posao bi mogli da rade na temelju svog obrazovanja, znanja i
veština i da odande posle planiraju dalje. Trebalo bi da koriste svoje
zaposlenje tako da uče o svojoj grani u najširem mogućem smislu, ali i da
razgovaraju sa ljudima van svoje branše i počnu da razumeju šta sve postoji
od opcija u karijeri.
Ovde dolazi najkonkretniji savet koji mogu da dam na ovu temu: jednom kad
imate ideju šta bi mogao da bude vaš sledeći potez u karijeri, nađite ljude koji
su ga već napravili (uključujući i kontaktiranje neznanaca na LinkedIn-u) i
razgovarajte sa njima. Dakle, ako vas zanima advokatura ili marketing
strategija, popričajte sa ljudima koji se time bave o njihovoj poslovnoj
svakodnevnici, zadacima koje najčešće obavljaju, procesu rada… Ovako ćete
napraviti realniju procenu da li je nešto za vas i da li treba da se uputite tim
putem. I ako pogrešite – nema veze. Već sutra možete da probate ponovo.