Pre nekoliko dana sve nas je na društvenim mrežama zatekao plakat sa fotografijom pet poznatih glumica na kome piše SVETA PRADA. Šta god da se krilo iza toga, izmamilo je veliku znatiželju, a nakon što smo svi shvatili da je u pitanju predstava, pohrlili smo po svoje karte. Autor predstave je Vladimir Aleksić, rediteljka Sanja Mitrović, a tekst su radili Tamara Antonijević, Olga Dimitrijević, Vedrana Klepica, Dimitrije Kokanov i Maja Pelević. U glavnim ulogama našle su se Jovana Belović, Aleksandra Janković, Milena Predić, Anđelika Simić i Nada Šargin. Vladimir Aleksić je kao autor projekta i producent, pozvao četiri spisateljice i jednog pisca kojima je naručio tekstove na određene teme koje obrađuje ovim projektom. Pomenuti pisci su napisali monologe kojima obrađuju srodne teme iz različitih perspektiva pet različitih dramskih junakinja. Dobijeni tekstualni materijal je postao osnovna građa za adaptaciju izvedbenog teksta po rediteljkinom konceptu predstave.
Kroz priču o modnoj industriji, predstava se bavi fenomenom tržišta i savremenog kapitalizma, uz fokus na procese proizvodnje i konzumacije – od radnika do pripadnika džet seta, „Sveta Prada“ govori o sudbinama ljudi koji vode potpuno različite živote, neravnopravnih statusa i mogućnosti.
Sa Vladimirom smo pričali o konzumerizmu, modi i angažovanom pozorištu.
Kako si rešio da se pozabaviš baš idejom konzumerizma, mode i kapitalizma? O tome je počelo da se govori intenzivnije kod nas u poslednje vreme, ali koliko ljudi zapravo preduzimanju individualne korake?
Sasvim sam slučajno sam čuo od prijatelja koji radi u jednoj luksuznoj prodavnici odeće u Njujorku da se jedan model cipela pravi u Srbiji. Bilo mi je zanimljivo kako je tu cipelu pravila srska radnica, prodaje je srspki imigrant, a možda će je kupiti neka gospođa koja je pobegla od nacista tokom Drugog svetskog rata. Preko te cipele može da se priča o savremnom društvu.
Moda je sveprisutna u našim životima i većina ljudi obožava modu, ja prvi, ali ta ista moda na vrlo perfidan način manipuliše našim željama i čini da budemo zavisni od trendova. Pritom moda je jedan od najvećih zagadjivača planete. Isto tako moda je predivna. Moda je iznedrila neke od najkreatvnijih ljudi ovog sveta. Problem je što se, zarad profita, otišlo predaleko.
Intezitetu doživljaja značajno doprinose projekcije lica žena dok pričaju. Šta ste želeli da postignete ovim efektom?
Takozvani ‘krupni kadrovi’ su Sanjina ideja kako bi se postigao efekat ispovedanja. Sve junakinje govore u kameru svoje intimne price, tako da publika osim uživo posmatranja njihovih lica, uveličano vidi sve njihove mini pokrete na licu.
Kakve su prve reakcije publike?
Mislim da je ovo predstava koga nikog ne ostavlja ravnodušnim.
Kolika je angažovana moć pozorišta i da li je to nešto čime želiš da se baviš i u budućnosti?
Umestnost treba da preispituje trenutak u kojem živimo, da stavlja u fokus priče koje nas se tiču i koja nas podstiču na razmišljanje.Ona treba da nas opomene, da nam se izruga ali i da nas zabavi. Takvo pozorište mene zanima.
