Sve što sam naučila od golog tela Line Danam

Marta Vasić piše o zavisti prema drugim ženama, besmislu modernog kancelarijskog posla i limerenciji na svom Substack blogu.

Nikada nisam videla svoju najbolju drugaricu potpuno golu, iako se znamo više od dvadeset godina. Da sam dobila dinar svaki put kada sam videla Linu Danam golu, mogla bih da kupim jednu RAF kafu u obližnjem ruskom bistrou.

Nisam videla samo obrise golotinje ili tek po koji delić njenog tela. Grudi, polni organi, bedra, stomak – sve to je bilo jasno prikazano u seriji Girls, koju je Dunham napisala i režirala. Usput je glumila i glavnu protagonistkinju.

Sve do nedavno nisam znala ništa o seriji Girls, njenom magnum opusu. Tokom pet godina emitovanja (2012–2017) nisam pogledala ni jednu jedinu epizodu. Ono što sam pak godinama samouvereno znala jeste da je Danam iritantna, preterano liberalna i suštinski ružna žena – najgora stvar koju žena može biti — čije stvaralaštvo je dobilo ugled samo zato što su joj roditelji bogati.

Detaljnijim istraživanjem, našla sam dovoljno pokrića za svoju antipatiju. Njeni roditelji jesu utkani u umetničke krugove Njujorka. Njena majka je čak i glumila u njenom prvom dugometražnom filmu Tiny Furniture, kao i njeni drugi prijatelji iz prestižne privatne srednje škole koju je Danam pohađala!

Danam je javno branila jednog od producenata serije Girls kada je optužen za silovanje! Jednom je rekla kako joj je žao što nikada nije imala abortus! Učestvovala je u predsedničkoj kampanji Hilari Klinton 2016. godine! Pisala je o tome kako je bila zainteresovana za vaginu svoje sestre kada je imala samo sedam godina!

Moja lična psihopatologija uticala je da me naročito nervira sve što Danam predstavlja. Sa samo 24 godine, Danam je uspela da postigne značajan umetnički uspeh – Girls joj je donela brojne nagrade, uključujući i Golden Globe nagradu za najbolju glumicu u komediji. Rođena je u mom omiljenom gradu na svetu (nyc <3), okružena umetnicima i neprekidno izložena kulturnim dešavanjima. Ukratko, sve što sam i ja sa 24 godine priželjkivala, dok sam i dalje živela u studentskoj sobi bez sopstvenog radnog stola.

Niko me zaista ne bi krivio ako bih opušteno rekla: “Lina Danam je tako iritantna.” Međutim, zašto sam imala takav stav i pre nego što sam znala gotovo išta o njoj? Kako sam formirala čvrst negativan stav o nekome čije ime znam samo kao predmet Twitter šala iz 2016. godine?

Memoar Line Danam: Može li se čovek razboleti od slave?

Famesick (2026) je njen novi memoar u kojem Danam pokušava da svima nama, a možda i sebi, objasni zašto je postala neko koga je bilo toliko lako i popularno mrzeti.

Danam ovoga puta sebe predstavlja kao heroinu hronično bolesnog tela, zavisničkih poriva i pre svega krhkog osećaja sopstva koje konstantno želi da se izrazi umetnički, a da pri tom bude i prihvaćeno.

Umesto javne figure koju ne pogađaju reakcije prosečnih ljudi, dobijamo prikaz osobe koja leži u krevetu i čita užasne tvitove o sebi. Njena prividna spremnost da prikaže svoje nago telo na ekranu dolazi uz neprekidne probleme u ishrani i koketiranje sa anoreksičnim ponašanjima. Otvorenost o sopstvenoj seksualnosti prati ogroman mazohizam i beg u seks kao način da se pobegne od sopstvenog bića.

Čak i u privatnim okruženjima, kao što je set serije Girls ili njen porodični dom, Danam proživljava trvenja. Njeni hronični zdravstvene probleme su viđeni kao preterivanje ili razmaženost, neretko od bliskih prijatelja i partnera. Njeni roditelji — deo njujorške kulturne scene, ali daleko od značajnog bogatstva — u medijima su predstavljeni kao prljavi bogataši. Iako beskrajno podržavajući, Danam opisuje i zameranja koja su došla sa njihove strane usled njene slave i svega lošeg što je ona donela i za njih. Danam se otvara i po pitanju svoje dugogodišnje veze sa muzičarem Džekom Antonofom, raspada iste, ali i komentarima javnosti koja je govorila da Džek “može bolje” i spekulisala da ju je varao sa pevačicom Lorde. 

Danam ne ulazi detaljno u sve kontroverze koje je godinama izazvala. Veliki broj njih je u knjizi ovlaš predstavljen kao nerazumevanje javnosti na preterano deljenje informacija iz ličnog života. Tako, na primer, priča iz njenog detinjstva za konzervativne medije postaje dokaz o tome da je Danam seksualno zlostavljala svoju sestru. Negativna reakcija javnosti podriva njene odnose u porodici uprkos tome što je optužba potpuno besmislena. Danam se ipak za neke kontroverze i kaje, uključujući i inicijalnu javnu podršku producentu Muraju Mileru kada je optužen za silovanje.

Veliki deo memoara fokusira se na period snimanja i emitovanja serije Girls, kada je i bila najviše u oku javnosti. Zamišljena kao antipod uspešnim ženama iz serije Sex & the City, koje imaju pune ormare dizajnerske obuće, Girls je serija koja govori o mladim ženama u Njujorku koje su tek završile fakultet i pokušavaju da pronađu sebe.

Takođe, ovo je priča i o ženskim prijateljstvima koja nisu prepuna razumevanja i ljubavi poput onog između Mirande i Keri, već su satkana i od zavisti, narcizma i samoživosti. Ona je takođe i savršen time capsule za jednu optimističnu Ameriku bez Trampa; svet sa internetom, ali ne i neprekidnom dostupnošću; uzbuđenjem ranih društvenih mreža bez AI slop sadržaja.

Serija prati četiri junakinje, a glavna protagonistkinja je Hana, spisateljica u pokušaju koju tumači Lina Danam.

Hana je iritantna, privilegovana, ali i beskrajno šarmantna. Neprekidno uspeva da se uvali u raznorazne nevolje – seksualne, finansijske, karijerne, prijateljske – ali se iz njih izvlači talentom i humorom. Ipak, ono što je možda još važnije za njen lik, ono čega se konzervativni mediji i danas sećaju, jeste to što se Hana neprestano pojavljuje gola pred kamerom.

NASTAVAK TEKSTA PROČITAJTE NA BURO. SUBSTACK KANALU:

Naslovna fotografija: : Splash/LonelyLabel.com / Splash / Profimedia