Godine nisu ništa drugo do običnih brojki. To je postala gotovo mantra koju pre ili kasnije svi počnemo da čantamo kad nam je i bitnih i nebitnih brojki malo previše. Tridesete su nove dvadesete, četrdesete tridesete, sve je nešto što nije, samo novo, i sve godine su one najbolje. S tim poslednjim se doduše stvarno i slažem. No, ne znam baš da li smo svi saglasni oko toga, posebno oni koji recimo imaju veoma viralne i izuzetno popularne dokaze sebe u dvadesetim, tridesetim, četrdesetim i sada recimo sedamdesetim. Znam da vreme teče za sve, i to dosta brzo, ali nekako imam utisak da za glumce to prolazi još brže. Mislim, svesni smo svi zar ne da Samuel L. Jackson ima 71 godinu, Michel Douglas 75, Arnold Schwarzenegger 72, Anthony Hopkins 82? Okej je i ako je odgovor da nismo. Ja prva evo priznajem da ispadam iz ovog kolektivnog mi jer se večito pitam “kad pre?” i nikako mi nije jasno da je od filma “Pulp Fiction” prošlo 25 (slovima: dvadeset i pet) godina a da su te iste godine protekle i za Julesa, i ostavile nekog traga na njemu. Ili možda nisu?