“Idemo na Mars” je nekako opšte poznat stejtment nevezano od pop-folk-disko lokalnih insinuacija, budući da je ideja o odlasku na Mars stara verovatno koliko i svest o mogućnosti da se otkriju i nasele neke druge vanzemaljske teritorije i želja da se to jednom i uradi. U tome Crvena planeta prednjači kao omiljena destinacija. Zvuči superzanimljivo, ima sistem koji nalikuje na zemaljski i kosmičkim jezikom govoreći prilično je blizu. Mars je udaljen od Zemlje 375 miliona kilometara a prevedno na jezik vremena potrebnog da se stigne do tamo, procenjuje se da je oko osam meseci dovoljno da se stigne do destinacije, i ova ideja okupira misli istraživača, naučnika, astronauta, i realno svih drugih koje iole zanima svet van ovog koji poznajemo, već desetinama godina. Ipak, tek u poslednjih nekoliko je došlo do značajnih koraka na tom planu i ostvareni su ozbiljni poduhvati pa tako možemo da kažemo da 2021. godine imamo proverene informacije o tome kako Mars “zvuči” i kako izgledaju prvi planovi za građenje i naseljavanje ove planete, koji bi trebalo da počnu sa realizacijom 2054. godine. Mora se priznati da izgleda i zvuči zaista nestvarno da će neko nekada u budućnosti govoriti o gradu Nüwa, budućoj prestonici Marsa kao što danas govorimo o Njujorku, Parizu ili Seulu. Ipak, do trenutka dok to ne postane realnost potrebno je napraviti mnogo pretkoraka i istraživanja, i za početak poslati neku ekipu ljudi da “ispipa teren”.
Najbolji i najpametniji naučnici planete Zemlje trenutno na tome i rade i u procesu su testiranja svih varijanti i mogućnosti za realizaciju a kako stvari trenutno stoje najizglednije je da žene budu te koje će prve kolonizovati Mars.
HI-SEAS (Hawaii Space Exploration Analog and Simulation kompleks) je nedavno završio jednomesečnu simulaciju leta, sa u potpunosti ženskom posadom, pokušavajući da ustanove kako bi se takva grupa nosila sa problemima i izazovima na teritoriji gde su do sada boravili samo Mars roveri. Pod rukovođenjem Dr. Michaelae Musilove, nukleus tima su činile i Amanda Knutson, Dr. Brandy Nunez, Richelle Gribble and Chelsea Gohd, i Beth Mund, i što je najzanimljivije sve imaju izuzetno različita zanimanja. Chelsea Gohd je spisateljica gokusirana na nauku i svemir Dr. Brandy Nunez, veterinarka i mikrobiološkinja. Amanda Knutson, članica vazdušne jedinice koja sebe naziva “astronaut pun nade”, Beth Mund, komunikološkinja i voditeljka podkasta i Richelle Gribble, umetnica, kustoskinja i galeristkinja. Odabrati ovako različitu grupu žena ispituje šta svaki od backgrounda, znanja i pozicija, donosi rešavanju problema, kako se različite perspektive susreću i traži istinski najbolje rešenje.
A to se ispostavilo odličnim i postoji ne mali broj razloga za to. Kao prvo, dobro je poznato da je težina najveći neprijatelj lansiranja raketa, i da je sa ograničenim gorivom, potrepštinama, i opremom, važno što više olakšavati sve moguće na brodu. Svaki ne kilogram nego gram je izuzetno važan, i ženska ekipa je u tom smislu znatno korisnija. Međutim, iako se dosta teorija zasnivalo na ovoj premisi, a Musilova ih je sa svojim timom potvrdila kao tačne, ono što je još važnije je da je i istakla da te fizičke karakteristike astronauta, uprkos predubeđenjima prave minimalnu razliku u konačnom ishodu, ali da nešto drugo ipak jeste presudno.
Musilova je do sada rukovodila preko 30 simulacija, od kojih je poslednja, all-female, najuspešnija i razlog za to definitivno ne leži u fizičkim atributima. Kako navodi “sociološka istraživanja (a sada i konkretna praksa) su pokazala da ženske ekipe, ženski kolektivi, ženske ekipe imaju mnogo bolju interpersonalnu dinamiku, i pristupaju problemima sa manje sukoba a mnogo više razumevanja te ih tako uspešnije i rešavaju”. Svaka od misija nosi pregršt izazova i potrebna je ekipa koja ima razumevanja, solidarnosti, fleksibilnosti, ume da sluša i komunicira. Žene ispunjavaju sve od toga i kao takve imaju i više nego dobre predispozicije da budu prve u novoj koloniji i postave neke buduće temelje baš kako treba.
glosaMusilova ističe da se ovakva, raznolika ekipa ističe u mnogome zato što uvek postoji neko ko zna kako da pristupi problemu, a različitost u timu dovodi do više razumevanja i tolerancije.
Međutim ono što je posebno važno je da se tim istakao i time da kada postoji problem, ne samo da znaju kako da ga reše, već je misija potvrdila da su izuzetno jake kada je u pitanju podrška one druge. Rečju, ako neko razume šta su solidarnost, razumevanje i zajedništvo, to su žene. Nije da to nismo znali i ranije, ako pogledamo podršku i solidarnost koju različitim povodima žene pružaju jedna drugoj i na ovoj planeti, gde je mnogo toga urađeno i postavljeno naopako, ali se žene udruženo i solidarno trude da to promene ali je nekako još bolje znati da će neka budućnost biti sagrađena od nule, upravo na tim vrednostima. I da, veoma možemo da zamislimo takvu budućnost u kojoj žene pronose svoju reč i svoje vrednosti širom univerzuma. I ruku na srce, jedva je čekamo, jer, da, i sadašnjost a budućnost pogotovo, stvarno pripada ženama.