Anksioznost je gadna boljka i često šalje ljude na udaljena i mračna mesta gde misle da su sami, u potpunosti zaokupljeni brigom i preplavljeni osećajem neizvesnosti. U takvim trenucima, potrebno im je pružiti podršku. Naravno da jedna poruka neće magično rešiti sve probleme, ali ako je pravilno formulisana, dopreće do druge osobe i pružiti joj makar trenutno olakšanje. Generičke poruke poput „Kako si?” su svakako dobrodošle, ali bilo bi bolje da je začinite sa mrvom dodatne podrške, tako da ne zvuči da ste je poslali samo da biste je poslali.
Mnogim anksioznim ljudima je teško da se obrate drugima za pomoć. Ako se neko vreme niste čuli sa svojim prijateljem ili sumnjate da skriva kako se zaista oseća, budite vi ti koji će započeti konverzaciju. Dakle, poruka može zvučati jednostavno: „Samo da proverim kako si?” i drugoj strani poslužiti kao siguran prostor da se otvori a ako to naposletku ne učini, svakako će imati na umu da ste je se setili i da ste tu za nju.
Ukoliko, ipak, želite da podstaknete vašeg prijatelja da progovori, možete da preformulišete poruku u: „Nismo se čuli par dana. Da li je sve okej?” Ova poruka jasno signalizira da mislite o svom prijatelju i da ste zabrinuti za nju ili njega. Da iako možda nije direktno progovorio/la o svojim problemima, naslućujete da nešto nije u redu.
Jednostavna formulacija – „Uvek sam tu za tebe” – nikada nije na odmet. Verovatno vam je na umu da ta osoba zna da ste tu, ali nije loše podsetiti je. Osim toga, ova poruka je jasan signal da niste tu samo u srećnim, već i onim manje prijatnim trenucima. Podržavajuće poruke poput: „Radiš najbolje što možeš u ovom trenutku” ili „Jača/i si nego što misliš!” imaju veliki odjek, iako možda na prvu zvuče banalno i uopšteno.
Može biti izazovno da ne uletite u potrebu da drugu stranu savetujete. Daleko konstruktivnije je da im jednostavno potvrdite emociju kroz koju prolaze i budete empatični: „To mora da je teško.” ili „To zvuči stresno.”
Možda i najvažnija poruka koju možete poslati drugoj strani je: „Neću se uvrediti (ako trenutno nisi za druženje).” Anksiozni ljudi neretko prolaze kroz teškoće otkazivanja planova koji su napravljeni mesecima unazad. Uz to, možete predložiti da kada se budu osećali bolje, napravite nove planove. Sve ovo može biti vrlo izazovno i za jednu i za drugu stranu, ali pokušajte da stvari na shvatate lično. Budite sigurni da je i druga strana osramoćena i prolazi kroz stres usled otkazivanja.
Naposletku, svi prijatelji imaju svoj jezik kojim govore i sigurno najbolje znate šta bi druga osoba volela da u datom momentu čuje. Ipak, budite strpljivi, ne uskačite u davanje saveta, već slušanje i pustite drugu stranu da se otvori svojim tempom.