Neki manje, neki više ali svi smo zabrinuti zbog stanja planete Zemlje. Neki preuzimaju akcije da se uništavanje smanji, neki samo empatično klimaju glavom i sležu ramenima u razumevanju situacije. Za one koji žive u megalopolisima, problemi deluju prilično apstraktno zato što su od njih daleko i tu važi neka opšta ideja da je kupovina platnenog cegera dovoljan čin za spašavanje planete. Istovremeno prekomerna konzumacija je na svom vrhuncu a sa time je u porastu i ono što će u budućnosti postati otpad. Na sve strane se govori o eco-friendly automobilima, biorazgradivim kesama i torbama, prirodnim materijalima i eko produktima. Ipak, da li sve to zaista pomaže okolini? Ovo je pet eko-mitova u koje najčešće verujemo.
#1
Papirna kesa je bolja od plastične
Zapravo, papirna kesa nije najbolja alternativa. Proizvodnja papirnih kesa povećava otpad koji završi u vodi, i do 50 puta, karbonski otisak 3 puta, i koristi se 33 puta više vode nego za pravljenje plastične kese. Papirne kese su jedino dobre ukoliko smo sigurni da koristimo one od recikliranog papira. U svakom drugom slučaju je prilično besmisleno. Istina jeste da je drvo jeste obnovljiv resurs ali je njegovo korišćenje za kese apsolutni apsurd. Život papirne kase je mnogo kraći nego plastične, što je dobra stvar jer je razgradljivije, i loša jer je potrebna mnogo veća količina.
#2
Biorazgradive kese su sigurne
Biorazgradive kese su trebale da budu eco-friendly rešenje. Ali, u praksi se ispostavilo da je šteta od takvih pakovanja možda i veća budući da se u ovaj sastav dodaju supstance odgovorne za ubrzanje razgradivosti, koje su štetne za okolinu. Tako je prema istraživanju i izveštaju Greenpeacea zaključeno da nijedno “nalik na plastiku” alternativno rešenje nije u potpunosti dobro, bezbedno i eco-friendly. Zbog reakcije koju ove supstance proizvode i ubrzanog raspadanja čestice mikroplastike veličine prašine završavaju u respiratornom sistemu životinja i ljudi, a i doprinose zagađenju vode.
#3
Ambalaže od polimernih materijala su zlo
Da plastične ambalaže jesu katastrofa prvenstveno zato što se dugo razgrađuju i tokom tog procesa otpuštaju opasne materije. Ali takođe omogućavaju i čuvanje hrane, što posledično doprinosi manjem bacanju hrane, a upravo to smanjene može da doprinese poboljšanju globalne klimatske situacije ali i lokalnih ekonomija. Trećina ukupne količine hrane na globalnom nivou se baci (što je preko 100 kilograma hrane po čoveku godišnje). Organski otpad čini 45% ukupnog otpada. Sa ovim informacijama na umu jasno je jedno. Da nije nužno izbaciti plastičnu ambalažu koliko naučiti kako da se pametnije upotrebljava. Za odlaganje i čuvanje, i nikako za samo jednu upotrebu. Reuse iliti ponovno korišćenje je najmoćnija reč koju treba da zapamtimo.
#4
prirodne tkanine su bolje od sintetičkih
Ako govorimo o odeći i nošenju, sasvim sigurno da da. Ali ako govorimo o samoj proizvodniji tih materijala u kontekstu ekologije, onda i ne baš jer treba razumeti da se mnogo resursa ulaže, i da recimo proizvodnja pamuka zahteva ogromnu potrošnju vode- u proseku se potroši 2700 litara vode, za jednu pamučnu majicu. Upravo zbog uzgajanja pamuka Aralsko more nestaje. Tako da, nije uvek u pitanju finalni proizvod, koliko i proces dolaska do njega.
#5
Električni automobili će spasiti svet
Električni automobili su sjajni u poređenju sa običnim, ali nisu baš najbolja stvar koja se dogodila. Efekat staklene bašte koji emituju uzimajući u obzir i period proizvodnje iznosi u proseku 150 grama ugljen-dioksida za jedan kilometar. To znači da nova mašina proizvede oko 8 tona ugljen-dioksida. Pored toga električni automobili su opremljeni litijum-jonskim baterijama, a samo 5% litijuma se reciklira u Evropi ostalo odlazi na otpad.
U svim industrijama giganti puštaju serije od recikliranih materijala ali ne govore o procesu proizvodnje. A i te kako treba obratiti pažnju na proizvodni proces proizvoda. Ono što nam se čini najprihvatljivijim može zapravo naneti mnogo veću štetu prirodi zbog velike potrošnje energije tokom proizvodnje. Savesna potrošnja svakako pomaže da situacija bude pod kontrolom, kao možda i to da bismo svi trebali da zaboravimo na “više je bolje” princip. Takođe je izuzetno važno proveravati informacije, umesto da samo slepo verujemo privlačnim “sustainable” etiketama.
