U večitoj potrazi za boljom organizacijom, testirali smo pomodoro tehniku
Pomodoro tehniku je kreirao preduzetnik i autor Francesco Cirillo 80-ih, dok je bio student na Međunarodnom univerzitetu Guido Carli, poslovnoj školi u Rimu. Zahvaljujući gospodinu Francescu mnogi su završili fakultete u roku i uspeli da optimizuju obaveze na poslu. Ili barem tako kažu. I ja sam, samo možda prekasno, potpala pod pomodarizaciju u poslednjoj godini studija, ali nisam dugo istrajala. Rešila sam da probam ponovo. I ponovo nisam istrajala, ali rekla bih da sada barem znam zašto.
većina sistema organizacije zvuči dobro u teoriji. samo što, naravno, ne radi sve za svakoga. upravo zato uvek imam neku vrstu otklona, ali sam isto tako radoznala da probam, jer mi otprilike svaka druga stvar u životu ide bolje od organizacije. iako ZA MENE, RIGIDAN I SUVIŠE ŠKOLSKi, budući da RADIM I PRAVIM PAUZE PO OSEĆAJU (ŠTO ZA NEKOG DRUGOG MOŽE BITI POTPUNO POGREŠAN SISTEM I PUT DO PROPASTI) rešila sam da ponovo isprobam pomodoro tehniku.
Od ponedeljka odlažem da uopšte počnem. Imam ja svoj sistem koji mi nešto kao polu radi, počeću sutra itd, vrlo verovatno zbog predubeđenja da mi jednom već nije pošao za rukom. Mada, nisam sigurna ni da je to istinita tvrdnja. Koje je uopšte optimalno vreme da nešto isprobaš i onda zaključiš da radi ili ne radi? No, pre ličnog suda, ovo su osnovni postulati na kojima pomodoro funkcioniše i zapravo su vrlo jednostavni.
Uciš/čitaš/radiš 25 minuta, onda se pravi pauza od 5 minuta i posle takva ponovljena 4 ciklusa, pravi se duža pauza u trajanju od 15 do 30 minuta. Zašto je takav sistem tako plodonosan? Jer i pre samog početka rada ili učenja, postoji svest o predstojećim zadacima i pauzama, motivacija se povećava, eliminiše se iskušenje za obavljanjem više zadataka, a poboljšava se čak i fizičko zdravlje.
REALNO JE DA SVI ODLAŽEMO I ODUGOVLAČIMO. JOŠ REALNIJE – I KAD NE MORAMO. ŠTAVIŠE, TADA KAO DA SU PODSTICAJI JOŠ VEĆI, IAKO NA PRVU ZVUČI KONTRAINTUITIVNO. MEĐUTIM, POMODORO TEHNIKA POMAŽE DA POSTANEMO SVESNI KOLIKO VREMENA TROŠIMO NA ODREĐENI ZADATAK, A ŠTO JE JOŠ VAŽNIJE NA TAJ NAČIN TRETIRAĆEMO TAJ RESURS DALEKO PAMETNIJE I NEĆEMO DOPUŠTATI SEBI DA GA TRAĆIMO. ŠTO SE TIČE MOTIVACIJE, ONA BIVA POSPEŠENA NAPRETKOM KROZ SVAKI OBAVLJENI ZADATAK I KRATKOM PAUZOM KAO NEKOM VRSTOM NAGRADE. IAKO SVI VOLIMO DA MISLIMO DA MOŽEMO DA BUDEMO FOKUSIRANI NA IZVRŠAVANJE VIŠE ZADATAKA, MULTITASKING JE NERETKO SAMO ILUZIJA. POMODORO ZAHTEVA DA FOKUS BUDE NA JEDNOM ZADATKU U SVAKOJ OD 25-MINUTNIH SESIJA. POSLEDNJI RAZLOG NAS PODSEĆA KOLIKO JE VAŽNO DA USTAJEMO OD STOLA NA SVAKIH 30 MINUTA I IMA MNOGO VIŠE VEZE SA NAŠIM ZDRAVLJEM NEGO ORGANIZACIJOM.
Ono što je sjajna stvar kod Pomodora je da vrlo lako možemo da uočimo koje nas stvari distraktuju i da ih u idealnom slučaju zabeležimo i imamo na umu za drugi put. Osim toga, na ovaj način, veliki zadaci mogu se razbiti na manje deonice i odraditi mnogo lakše. I poslednje, ali verovatno i najvažnije, ako se (kao i ja) pitate kako da preteknete prokrastinaciju, ovo je još jedan način.
OVAKO OBRAZLOŽENO, ZVUČI NAPROSTO SAVRŠENO. SAMO ŠTO U TEORIJI TO BAŠ I NE IDE TAKO GLATKO. AKO MI ALARM ZA PETOMINUTNU PAUZU ZAZVONI U SRED REČENICE, NARAVNO DA ĆU GA ODLOŽITI DOK JE NE ZAVRŠIM, JER MI PREKIDANJE DELUJE KONTRAPRODUKTIVNO. AKO SAM SE INSPIRISALA, NEĆU NAMERNO PREKIDATI TAJ TALAS, IAKO SVESNA SVEGA GORE NAVEDENOG. ALI, TO SAM SAMO JA. NE MOGU NIJEDNOM SISTEMU DA PODLEGNEM STOPROCENTNO, JER UVEK MI JE UMU DA SE ŽIVOT MOŽE DESITI U MEĐUVREMENU. I DEŠAVA (MI) SE. NEMA TIH OKVIRA KOJI MOGU DA PREDIVDE NUSPOJAVE SVAKODNEVICE, NEPREDVIĐENE SITUACIJE, NERVIRANJA I NEMANJE MOTIVACIJE DA U PROZORU OD 25 MINUTA NEŠTO URADIMO.
Pomodoro, zapisivanje stvari, pamćenje napamet, intuitivnost ili rađenje stvari prema striktno formiranim obrascima – toliko je sistema danas da je uspeh ne pogubiti se na putu do traženja savršenog rešenja. Valjda svi negde usput i formiramo svoja sopstvena, sa mirenjem i odstupanjima. Dok radi, dobro je, kako god da se sistem ili odsustvo istog zove.