Svi znamo kako izgleda onaj trenutak kada otvorimo frižider a negde u dubini na samom kraju treće police odozdo, zaboravljeni komad sira, ili voće ili paradajz već uveliko buđaju. Bude nam gadno, malo se zgrozimo, bacimo u kantu i prebrišemo i dezinfikujemo sve. Međutim, da li je iko ikada pomislio da je upravo to verovatno najmagičniji čin koji se događa u prirodi?
Buđanje, propadanja namirnica, ali i svih živih bića umnogome ima veze sa fungusima- gljivama, u koje spadaju da i pečurke koje jedemo i mnoge koje su na listi “nikako” ali i sve što definišemo kao buđ, plesan i tako dalje. Mnogo toga što nam je gadno i što baš i ne volimo da vidimo spada u ovu kategoriju, a činjenica je da njihovo delovanje i dinamiku vezujemo za propadanje, i neminovan kraj kom smo podložni svi. Međutim, upravo zbog te spsoobnosti da savladaju i razgrade sve u potpunosti, fungi, se istovremeno nalaze i na kraju i na početku svih ciklusa. Razgrađujući staro, one stvaraju prostor za novo i iz njih se konstantno stvara novi život, bili mi toga svesni ili ne.
A to je možda i najvažna lekcija koje se treba setiti svaki put kada vidimo pečurku ili promenu na voću ili povrću. Da ne mora sve da izgleda prelepo da bi bilo korisno. Da ono najkorisnije najčešće i nije prelepo, već sasvim suprotno. Da stvari koje smatramo za propast, za truljenje, to verovatno i jesu, ali možda u tome leži i stotinu drugih novih početaka koje dok stojimo na kraju ne vidimo. Da se sistem održava mrežom koja se takođe ne vidi ali postoji i jaka je, solidna i bazira se na razmeni i solidarnosti. Manje je poznato da kada je jedno drvo loše sva okolna drveća upravo preko ove mreže solidarno daju svoje viškove da bi se bolesno drvo oporavilo. Podseća da je na neki čudan i divan način, zajednica ono najvrednije što imamo.
Pored toga, u filmu se dosta skreće pažnja i na nedavna otkrića na ovom polju. Na prvom mestu Psilocybin, halucinogene, magične pečurke, i istraživanja koja potvrđuju da je za pacijente koji pate od depresije ili posttraumatskog stresa, lečenje pečurkama blagodetno. Ova teorija je još uvek kontroverzna, ali je izvesno da postoji sve više istraživanja koja potvrđuju boljitke. Pored toga, sve se češće gljive koriste i za eskperimente sa otpadom i pokazuje se da su nezamenljive u „izjedanju“ i uništavanju naftnih mrlja.
Tako, ako uzmemo u obzir da su depresija i anksioznost s jedne strane, i prekomeran otpad s druge, najveći neprijatelji savremenog čoveka, čini se da su pečurke superheroji koji će spasiti svet jer ako ništa drugo ova dva polja hendluju veoma dobro. A sve i da ne spasu svet, jer možda je to ipak previše očekivati od gotovo neprimetnih stanovnika planete Zemlje, priču o zajedništvu definitvno možemo da naučimo od njih. A ako ništa drugo možete i samo da uživate u vizuelnoj poslastici, jer ovaj film to apsolutno jeste, i razmislite samo maaalo na temu, koliko je, u svetu gde sve ovo postoji, istinski čarobno živeti.
