Svako ko je barem jednom pokušao da dejtuje u 21. veku (manje ili više uspešno) zna da to nije baš jednostavan zadatak. Izbora ima mnogo ali nije da se time recipročno povećava i kvalitet partnera, a treba se i probiti kroz sve termine za sve vrste toksičnih odnosa i polu odnosa u koje zapadamo čiji broj toliko ubrzano raste da je pitanje trenutka kada će se izdati čitav rečnik milenijals dejtovanja. Svako ko je to pokušao da uradi ove godine zna da je situacija barem duplo teža i komplikovanija nego inače budući da su mere predostrožnosti izuzetno visoke (pritom ne mislimo na one emotivne već fizičke), izlasci su svedeni na nepostojeće, a samim tim i upoznavanja, svi se manje krećemo, manje upoznajemo, i generalno smo manje spremni na stupanje u bilo kakve kontakte. A i činjenica je da priča o tome ko jeste ko nije testiran na koronu, pre prvog poljupca prilično ubija i romantiku i bilo kakvu spontanost. Praktično, nalazimo se u čudnom trenutku gde nam je kontakt sa osobom koja nije iz kategorije “prijatelji i porodica” neophodan kao i uvek, ali su nam mogućnosti znatno ograničene.
U takvoj konstelaciji stvari, sasvim je prirodno da se više nego ikada okrećemo društvenim mrežama i dejting aplikacijama jer su one jedini prozor u svet, i apsolutno sve aplikacije od Tindera preko Bumblea i Badooa do OkCupida su zabeležile veliki porast i u prometu i u broju novih korisnika.
Moderni ljudi znaju da je “savršeni par” teško dostižna kategorija, a “idealan partner” ideja prepuna kontradiktornosti i kompromisa ali su spremni da okušaju sreću u traganju čak i u vanrednim okolnostima.
Međutim, ako je nekada hook-up kultura bila na svom vrhuncu, a većina ovih aplikacija izvor za siguran one-night-stand, koncept koji nikome nije stran, čini se da su ovogodišnje vanredne okolnosti unele još neke promene u savremeni dejting i to ne samo po pitanju gde nekoga upoznajemo nego i kako to činimo. Rendom seks je gotovo u potpunosti relikvija prošlosti- patern ponašanja kome sada nije ni vreme ni mesto, jer teško da će iko kući dovesti stranca iz bara kog je upoznao tek večeras, a uostalom, i iz kog bara? Upravo to je dovelo do promene diskursa u savremenom dejtovanju, gde smo se verovali ili ne, vratili na dane u kojima udvaranje i upoznavanje nešto duže traju. Yesss!
Kako sve započinje u sferi digitalnog i tu dugo i ostaje, viđanja uživo su neretko zamenjena video razgovorima, a kada se dogovorimo da se upoznamo na kafi uživo (što je korak koji je prilično dobio na težini u vreme pandemije) osobu preko puta već prilično dobro poznajemo i postaje neko sa kim „u startu“ imamo neke zajedničke teme, fore i ma kako kratku predistoriju, a upravo to je nešto što nas duže i zadržava. I to je sasvim i logično.
U vreme opšte nesigurnosti tragamo za nekim ko će biti siguran i poznat makar i ako smo ga tek upoznali, i s kim ćemo imati ono parče normalnosti koje nam nedostaje.
Gledanje filma, spremanje večere, odlazak u šetnju itd. I okej, za tim se manje više traga uvek ali nekada neka brza rešenja mogu da budu kratkotrajna pokrivalica za nedostatak prave intime i povezanosti. Međutim, u ovoj godini brzih rešenja nema, a s obzirom na to da je 2020. i godina ozbiljnih promena, ni uobičajene dejting brige više nisu primenljive. Ne postoji više ama baš ni jedan dobar parametar da kažemo da se nešto „prebrzo razvija“, ili da je „prekratko trajalo“, kao što ne možemo ni da tvrdimo da veza nije baš normalna jer ako niste primetili nalazimo se u godini u kojoj ništa nije. Tako da, dok se ceo svet sapliće i spotiče, sve češće se događa da ljudi posle samo nekoliko nedelje odluče da se usele zajedno, što teško da bi bio slučaj u normalnim okolnostima, ili da neko koga smo upoznali na Tinderu postane idealan partner za mesec dva nakon čega bez previše drame svako ode na svoju stranu.
Jer jedno jeste sigruno. Ma kako da sve izgleda apokaliptično, ljudi se i dalje zaljubljuju, odljubljuju, pate, vole, ili tragaju na nekim ko bi im bio partner makar i privremeni.
Nije u ovim danima postalo ništa jednostavnije navigirati kroz bezbrojne oblike međuljudskih odnosa, ali se nalazimo u istorijski važnom trenutku gde pored svega na šta pokušavamo da se naviknemo, pokušavamo i da ustanovimo nove tipove međusobnog povezivanja. Nikoga više ne ispunjava rendom tumaranje, ali se niko više u startu ni ne pita da li ovo ima potencijala za dugu vezu, ili će možda da se završi posle nekoliko viđanja.
Ako smo nešto ove godine naučili to je da se stvari prebrzo menjaju za bilo kakve planove, i da imamo samo danas jer će sutra sve možda izgledati totalno drugačije. Niko ne zna gde se nalazi i kuda ide, niti koji je dan u kalendaru, da je mesec dana bliskosti sasvim dobra stvar koju jedni drugima možemo da ponudimo i smanjimo samovanje. Više od jedne večeri, manje od zauvek, a uvek može i da promeni formu. Jer, ako je verovati statistici sajta za upoznavnaje match.com, u proseku 35% korisnika je od statusa “prijateljstvo sa povlasticama” završilo u dugoj vezi koja se u međuvremenu razvila. Za sulude uslove u kojima delujemo i mogućnosti koje imamo, prilično dobar rezultat.
