Andy Warhol je izgubio parnicu od Princea. Ruku na srce ovo je vest koja zvuči više kao naslov nekog novog blokbastera, gigant protiv titana, nego nešto iz stvarnog života pogotovo ako uzmemo u obzir činjenicu da obojica već priličan period nisu među živima, pa i voditi i izgubiti/dobiti parnicu iz takve pozicije zvuči kao priličan poduhvat.
Šalu na stranu, ipak situacija zaista jeste takva, iako da budemo totalno precizni između njih dvojice nikada i nije došlo do direktnog sukoba ili nesporazuma, već je Andy Warhol fondacija ta koja je već nekoliko godina u sudskom postupku sa fotografkinjom Lynn Goldsmith, zbog korišćenja njene fotografije Princea iz 1981. godine. Tu legendarnu fotografiju je Warhol koristio kao predložak za svoje printove i čitava odatle nastala serija je poznata kao “Prince serija” a kako stoje stvari i kako je finalno i dokazano umetnik nije imao puno pravo da je koristi, niti ju je koristio na “pravi način”.
Pored činjenice da je plaćena za samo jedno korišćenje njenog rada, koje se potom višestruko koristilo, Lynn kao najveći problem izdvaja činjenicu da je Warhol suštinski transformisao predstavu Princea.
Od onoga kako ga je Lynn videla i predstavila, kao “ranjivog, osećajnog i osobu kojoj trenutno možda i nije najudobnije u sopstvenoj koži” pretvoren je u “legendarnu, larger-than-life figuru” što u potpunosti omašuje njenu ideju i koncept. Lynn dodaje i da je prilično skandalozno da toliko godina ne bude plaćena za svoje delo koje je iskorišćeno rekavši da se bori za ovu parnicu dugo i iako svima deluje kao da je u pitanju samo novac zapravo je pitanje principa. “Borim se da zaštitim ne samo sopstvena prava nego i prava svih fotografa i vizuelnih umetnika koji žive i zarađuju između ostalog i licenciranjem svog kreativnog posla i ostvarenja”.
Međutim, kada je u pitanju transformacija rada tu je situacija malo klimavija i treba reći da i advokat fondacije ima prilično pravo kada kaže da “u preko pedeset godina savremenije istorije umetnosti i prema popularnom konsenzusu Andy Warhol važi umetnika XX veka kome je srednje ime transformacija”. I to jeste tačno i ko god da je upoznata sa njegovim radom, zna da su manipulacije i eksperimentisanje sinonim za Warhola. Međutim, nije u toj meri problematična ni sama transformacija rada (iako je bila završni i presudni argument za pobedu fotografkinje), pregazili smo tolike godine istorije i istorije umetnosti da znamo da svaki reinterpretirani rad postaje rad za sebe, ali pravo na isto jeste. A ni jedan gigant pa makar ni institucija kao što je Warhol fondacija ne bi trebao da bude izuzet od toga, što je finalno i potvrđeno novom presudom.