Nakon pandemije, dana samoizolacije, pa i zvaničnog karantina, stvari u Kini se konačno stišavaju. Gradovi malo po malo postaju užurbani kao i pre svega, ljudi se vraćaju na poslove, život se, barem prividno, vraća u normalu. Doduše onu, u kojoj Kina proživljava novu epidemiju, koja nema nikakve direktne veze sa virusom, ali jeste njegova posledica. Epidemiju razvoda.
Život ovih dana podseća na ekspres lonac. Svi su pod prevelikim pritiskom, niko ne zna koja se emocija, osećanje ili stanje krčka u onom drugom ni kad će da propišti, a ako nismo pažljivi može potpuno neočekivano i da eksplodira.
Prema nekoliko izveštaja iz najvećih gradova Kine kao što su Šangaj, Šenžen, Gvanžu i Čengdu stopa razvoda je u tolikom porastu da su neki od zastupnika već sada bukirani do kraja aprila. Kako je Kina kao i za samu pandemiju korone bila pokazatelj i signal kako stvari mogu da izgledaju u budućnosti i šta treba i šta ne treba raditi, prirodno je očekivati da se ovakav scenario ponovi i širom sveta. Zapravo, tako nešto je aposlutno logično očekivati i pretpostaviti i bez kineskog primera budući da život ovih dana podseća na ekspres lonac. Svi su pod prevelikim pritiskom, niko ne zna koja se emocija, osećanje ili stanje krčka u onom drugom ni kad će da propišti, a ako nismo pažljivi može potpuno neočekivano i da eksplodira. Ruku na srce, to se ne zna ni u regularnijim situacijama, kada pod jedan, nismo na udaru ovakvog stresa i anksioznosti na dnevnom i globalnom nivou, i pod dva imamo neki izduvni ventil i vankućnu aktivnost, kroz koju možemo da kanališemo svoje frustracije i osetimo barem privremeno olakšanje, bilo to odlazak na sport, ili piće sa prijateljima. U ovim danima ostali smo bez svih uobičajenih pokrivalica. Dinamika “ja na trening, ti na piće, zajedno u bioskop, ti duže na poslu, ja na poslovno putovanje, dođu gosti, idemo na rođendan, svako po ceo dan na poslu pa jedva čekamo da ukrademo koji zajednički trenutak” više ne postoji. Trenutno niko nigde, svi zajedno i to manje više sve vreme i ovaj, po svemu neprirodan, tok svakodnevice dovodi do mnogo novih otkrića. O sebi, a i o drugima koji isto tako dolaze do novih samospoznaja, pa se negde nakon par dana tih tihih, introvertnih otkrivanja i promena, susretnemo na pola dnevne sobe kao potpuni stranci.
Trenutno niko nigde, svi zajedno i to manje više sve vreme i ovaj, po svemu neprirodan, tok svakodnevice dovodi do mnogo novih otkrića. O sebi, a i o drugima koji isto tako dolaze do novih samospoznaja, pa se negde nakon par dana tih tihih, introvertnih otkrivanja i promena, susretnemo na pola dnevne sobe kao potpuni stranci.
Ljudi koji su uživali u svojim zaposlenim i brzim životima su se odjednom našli jedan na jedan, sa sobom i drugima, u situaciji koja je izvan svačije kontrole što može da bude priličan izvor frustracija za sve. Svi se osećaju jednako uplašeno i zabrinuto samo to manifestuju na drugačije načine, a mnoge svađe dolaze i zbog toga što nemamo dovoljno prostora, što se osećamo ugušenim, i preplavljenim osećanjima i emocijama, plus nemamo mogućnost da zalupimo vratima i izađemo napolje da se izduvamo. Okej, imamo ali veoma simbolično i baš brzo moramo da se vratimo, a problem je još uvek tu, čeka da bude rešen. Tako je ova po mnogo čemu iščašena i izazovna situacija, koja se nadamo se neće ponavljati, ujedno postala pokazatelj onoga kakvi su nam odnosi zaista, šta to negujemo, i kako, i koliko zapravo poznajemo sebe i svog partnera? Kada sve nije idealno, poznato, mirno, kada smo izbačeni iz komforne zone, kada se sve ogoli i ostanemo sami, a zajedno, gde smo na skali razumevanja i poznavanja?
Svi se osećaju jednako uplašeno i zabrinuto samo to manifestuju na drugačije načine, a mnoge svađe dolaze i zbog toga što nemamo dovoljno prostora, što se osećamo ugušenim, i preplavljeno osećanjima i emocijama, a nemamo mogućnost da zalupimo vratima i izađemo napolje da se izduvamo.
I naravno da se neki trenutni problemi mogu rešiti sa malo kakve takve pauze, i da i sada postoji “me time” opcija koja podrazumeva zatvaranje makar i u kupatilo na barem pola sata mira i samoće, ali van toga, ovoliko vremena provedenog zajedno je izuzetan triger za neke fundamentalnije probleme, a parovi i savremeni odnosi su prodrmani, izazvani, i naterani da budu preispitani. Izazvani smo svi, samo što će jedni ispitivati samo sebe i otkrivati lične nesigurnosti, strahove i demone što čuče ispod kreveta, a kako smo sad po ceo dan u istom, red je pozvati ih da izađu, dok će drugi to morati da rade duplo. Da osećaju i razumeju sebe, ali to ponude i svom partneru. Oni koji ne znaju da verbalizuju svoje probleme i emocije će verovatno pre ili kasnije to morati da urade, jer ne mogu da pobegnu od njih. Oni koji su se pravili da ne vide sve što ne štima u vezi, će sada svega postati svesni i moraće da nazovu pravim imenom i nauče da razgovaraju o tome. Oni koji grade kako treba i na dobrim temeljima, i lepim materijalom, će se takođe verovatno svađati, ali i brzo rešiti. Što ulažemo to obično i dobijamo, i ova nesvakidašnja situacija kao takva, ne može da promeni odnose i njihovu prirodu, da nešto divno i kvalitetno uništi ili nešto loše zbog prinudne blizine popravi. Samo da učini stvari jasnijim, bilo to dobro ili loše.
