Moglo bi se reći da su se, od onog dana kada su dali otkaz, Meghan i Harry susreli sa sijaset neplaniranih okolnosti (a najmanja je ta da su izgubili pravo da svoj brend i dalje nazivaju „royal“). Mnoge stvari su naravno ostale onakvim kako se moglo predvideti pa tako britanski tabloidi i dalje ne propuštaju priliku da je prozovu, na primer, za iste stvari koje kod Kate Middleton hvale. No, to ne čudi ni one koji je vole ni one koji je ne podnose. Realno stanje jeste da su se bivša vojvotkinja od Sussexa i njen muž preselili u Los Anđeles u martu i od početka epidemije bili veoma tihi u poređenju sa mnogim poznatima. A onda su počeli nemiri po celim SAD, nakon ubistva Georgea Floyda. Naravno da se radi o temi u kojoj Meghan sa svoje pozicije može i treba da odigra zapaženu ulogu ali ona se nije oglasila istog momenta. Video koji je tek nedavno pušten u javnost, a koji vam prenosimo u celosti, mnogi su nazvali „iznenadnim obraćanjem“. Ne znamo zbog čega je to tako, ali se čini da smo ga ipak svi očekivali.
I dobili smo upravo ono što smo želeli. Meghan u svom ličnom izdanju javne ličnosti, ne kao člana kraljevske porodice, već u sopstvenoj režiji i izvedbi. Jasno je da, da veze sa kraljevskom porodicom nema, malo ko bi budno osluškivao njene reči, ali to više nije bitno. Meghan slušaju i oni koji je vole i oni koji su protiv nje, a ona je ovaj put uradila vrlo dobar posao.
Za početak, celo obraćanje ima veoma ličan ton i spontanu atmosferu (iako spontan svakako nije), a povod za ovo obraćanje jeste govor mladima koji su upravo završili srednju školu koju je i ona završila, a koji je naravno održan virtuelno. Meghan, dakle, nije iznad toga da drži govor maturantima u jednoj školi u Los Anđelesu (verujte mi, ako ovako nastavi, Meghan će za koju godinu prešišati i Michelle Obama u ovoj posebnoj vrsti politike). Ovo je naravno samo početak: njene prve reči otkrivaju njenu ranjivost, a sledeće nose izvinjenje koje, parafraziram, glasi nekako ovako: „Izvinjavam se što mi nismo popravili svet za vas i što vi, mladi, živite u ovakvom svetu.“
Izrekla je i to da bi volela da oni, sadašnji maturanti, ovakve stvari poznaju samo kao istoriju, a ne da ih proživljavaju. Koliko puta ste se i sami tako osetili, suočeni sa bilo kojom ogromnom ljudskom nepravdom i besmislenom surovošću? Njen govor je savršeno javno obraćanje, poslušajte ga. Meghan je u njemu neraskidivo povezala svoje lično iskustvo rasnih nemira u Los Anđelesu kada je i sama bila u drugom razredu srednje škole ali je, i pored svog apokaliptičnog iskustva iz tinejdžerskih dana, uspela da prenese neverovatno pozitivnu poruku punu nade i završi u asertivnoj atmosferi bez negiranja onoga što je strašno i/ili teško. Zvanično upućene maturantima jedne škole, njene reči zapravo odzvanjaju svima (a realno, slušala ih je i slušaće, cela planeta). Meghan to vrlo dobro zna. Pitamo se da li britanskoj kraljevskoj porodici – ali i onim njenim poklonicima koji je mrze – polako sviće koliko su izgubili time što su je oterali? Ako ni za šta drugo, a ono u odnosima sa javnošću.