Povezano
Beyoncé Knowles-Carter, neosporno jedno od najmoćnijih imena u muzici. U njenom portfoliju su Grammy rekordi, revolucionarni albumi, kulturni trenuci kao što je, recimo, nastup na Super Bowlu, i beskrajni aplauzi za njen glas, stas, talenat i rodnu etiku. Pa ipak, dok njen fanbase – poznat kao Beyhive – uzdiže svaki njen potez u zvezde, kod mene lično ipak postoje, rekla bih, opravdani razlozi zbog kojih ona budi i negativne emocije. Da razjasnimo: ovo nije napad na nju kao osobu ili umetnicu, već osvrt na fenomen Beyoncé i kako on funkcioniše u svetu muzike.
NEPRIRODNA PERFEKCIJA
Jedan od ključnih elemenata Beyoncé, kao brenda, je njena besprekorna prezentacija – kako na sceni, tako i van nje. Ona je i danas kao neko oličenje discipline. Ali, u svoj toj disciplini često nema mesta za iskrenu ranjivost. Sve je ispeglano, kontrolisano i sterilno. Danas, umetnici postaju popularni jer su relatable (osobe sa kojima možemo da se povežemo). Meni lično, Beyoncé pre deluje kao mitološko biće – daleko od nas smrtnika. Za mnoge, njen nastup izaziva divljenje. Za druge, manjak autentičnosti. Gde su nesavršenosti? Na kraju krajeva, ona sama za sebe misli da je Boginja, ali u doslovnom smislu. Hvala, ali ne.
PRETERANA GLORIFIKACIJA
Kritičari često ističu da je Beyoncé dobila status koji se graniči s obožavanjem, gde svaki njen potez automatski biva nazivan genijalan. Primera radi, njen album Lemonade (2016) jeste kulturno značajan, ali da li je svaki njen projekat remek-delo? Isto je i sa svim ostalim albumima koje je do sada objavila. Ovaj pominjem zato što ga i lično volim, ostali su mi onako i svi liče jedan na drugi. Njeni fanovi, uvek spremni na odbranu, povremeno preuveličavaju njene zasluge, dok ignorišu konkretan doprinos. Kao da Beyoncé više nije umetnica, već nepogrešivi entitet koji je iznad kritike. Čekajte…
KOMERCIJALA
Beyoncé poseduje impresivan instinkt za marketing, ali taj instinkt često prevazilazi muziku. Od ekskluzivnih ugovora s platformama kao što je Tidal, do preskupih VIP karata za turneje, deluje da se svaka odluka vrti oko profita. Naravno, umetnost i biznis su povezani, ali kod nje često deluje kao da umetnost dolazi tek nakon biznis strategije. Njeni iznenadni „neplanirani“ albumi, kao što je Beyoncé (2013), jesu promenili industriju i isti princip i danas primenjuju mnogi muzičari, ali su istovremeno deo vrlo promišljenog narativa koji je dodatno naglašavao njenu „nedostižnost.“
MONOTONIJA
Od ranih dana s Destiny’s Child do solo karijere, Beyoncé se često vraća temama poput ljubavi, snage ženstvenosti i samopouzdanja. Ovo jesu univerzalni motivi, ali njihovo konstantno ponavljanje, posebno posle toliko pesama i godina na sceni, počinje da zvuči kao prazna fraza. Njeni eksperimenti sa zvukom su zanimljivi, ali čak i oni često prate istu formulu: pesme koje su vizuelno spektakularne, ali suštinski ne donose značajnu muzičku inovaciju.
Kada javna ličnost dostigne status ikone, poput Beyoncé, postaje teško razdvojiti umetnički doprinos od njihove ličnosti. Da li bismo istu pesmu drugačije ocenili da ju je izvela manje poznata pevačica? Sigurno.
Beyoncé se, htela to ili ne, pozicionirala kao simbol svega što je uvek najbolje. Ove godine oborila je svoj rekord kao artist sa najviše nominacija za Grammy. Na osnovu čega? Na kojoj se to top listi zadržala duže od mesec dana. Iskreno, album Cowboy Carter je jedan od njenih najslabijih albuma do sada. Bio je viralan maksimum dve nedelje. Kako dolazimo onda do toga da je recimo za razliku od Charli XCX i Sabrine Carpenter ona artist koji odnosi najvažnije nominacije, dok su ujedno ove mlade dame na delu pokupile sve simpatije ove godine.
Problem nastaje kada takav simbol ne trpi disonancu – bilo kakvu kritiku ili osporavanje. Ako ne volite Beyoncé, postajete „hejter“ ili „ne razumete umetnost.“ Taj monolitni način razmišljanja stvara osećaj zamora. Da budem iskrena. Da, baš sam umorna od ove žene koja iskače iz frižidera, dok ujedno ima čitavu kompilaciju diskutabilnih izjava.
Naravno, Beyoncé je pop ikona, kulturni pokret. Fanovi obožavaju njen trud, poruke i snagu koju nosi. Ali, za neke od nas, taj nivo obožavanja, praćen perfekcionizmom, marketingom i aurom „nepogrešivosti,“ ne pije vodu.
A kod vas? Da li vas Beyoncé nervira ili inspiriše?
Foto: Instagram – beyonce