Nije tajna da ljubav inspiriše, pokreće i predstavlja univerzalni lek koji može da popravi raspoloženje, obriše suze, prevaziđe prepreku i ne samo emocionalnu, već i socijalnu i političku. Ipak, koliko god ljubav bila snažna, ona se prepliće sa realnošću razlika koje oblikuju naše identitete. Klasne razlike, rasna pitanja i kulturne norme često stavljaju pojedince u situacije gde se njihova osećanja sukobljavaju sa stvarnošću.
Kada ljubav dovedemo u ovakve kontekse, ona može da se posmatra iz dva ugla, jedan koji će vam pružiti utehu i drugi koji može da otkrije duboke nesuglasice i probleme koji zahtevaju da se suočimo sa teškim istinama. Da li je ljubav toliko moćna sila da u svetu predrasuda i privilegija koje su stalno prisutne može da opstane? Ovo je pitanje koje mi se nameće posle čitanja knjige “Sve je u redu”. Knjiga je otvorila i brojna druga pitanja, koliko je emotivnog posla i rada na sebi potrebno da se određeni izazovi, kako se sada problem nazivaju, prebrode. I kako se danas doživljava ljubav.
Sesilija Rabes radila je kao naučnik u Guglu pre nego što je započela karijeru pisca. Njen književni rad prožet je savremenim socijalnim, političkim i tehnološkim temama. Roman koji danas progovara istražuje dinamike ljubavi, identiteta i društvenih nepravdi kroz priču o Džes i Džošu, paru čiji se svetovi sukobljavaju na način koji otkriva duboke razlike u njihovim iskustvima. Džes je crnkinja koja se suočava s moralnim dilemama u svetu finansija, dok je Džoš belac iz privilegovanog miljea. I pored ljubavi, ona nije imuna na izazove savremenog društva, od rasizma i klasnih razlika do ličnih identiteta. Kako se njihova priča razvija, autorka postavlja ključna pitanja o tome šta znači voleti nekoga ko ne deli iste poglede i kako emocionalna povezanost može postati komplikovana kada se suočavamo sa stvarnostima koje su često nevidljive za one koji uživaju u privilegijama.
“Sve je u redu” je kompleksan roman koji nam daje duboku analizu ljubavi, identiteta i društvenih nepravdi. Na prvi pogled, ovo je u marketinškom smislu, romantična priča, lako štivo, ali kako dublje zaronite u rečenice ispisane u ovoj knjizi postaje vam jasno da je ovo mnogo više od jednostavne ljubavne priče. Ova knjiga se bavi teškim pitanjima koja se tiču rasne i klasne dinamike, a centralni likovi, Džes i Džoš predstavljaju sukob različitih perspektiva koje oblikuju njihove živote.
Džes uživa u privilegijama koje joj posao donosi, ali se oseća krivom jer ne čini dovoljno za svoju zajednicu. Trenutak kada se zaljubi u Džoša, koji ima ozbiljne slabosti u razumevanju sistema koji ga okružuje, dovešće do ozbiljnih nesuglasica u njihovoj vezi.
Danas u Kabulu mačka ima više slobode nego žena. Mačka može da izađe napolje na sunce. Može da juri vevericu u parku. Veverica ima više prava od devojčice u Avganistasu danas, jer su javni parkovi zatvoreni za žene i devojke. Ptica može da peva u Kabulu, ali devojka ne, žena ne u javnosti
Knjiga se ne boji da prikaže koliko je teško kada ljubav i stvarnost ne idu ruku pod ruku. Kroz humor i oštru ironiju, Sesilija Rabes istražuje kako ljudi često biraju ljubav i udobnost iznad istine i pravde, što vodi do emocionalnog trošenja.
Jedan od ključnih trenutaka u knjizi je kada Džoš ne prepozna dubinu Džesininih osećanja, ali to je stvarnost koja oblikuje živote mnogih. Njihov odnos je, na neki način, mikrokosmos šireg društvenog konteksta, gde se rasni i klasni sukobi često prikrivaju ljubavlju ili prividnom harmonijom.
Ljubav je samo početak?
Završnica romana donosi osećaj nepobitne istine. Ovo je knjiga o razumevanju široke lepeze društvenih problema, a autorka poziva čitaoce da preispitaju svoja uverenja i stavove prema rasizmu, privilegijama i emocionalnim radom koji mnogi ljudi, posebno žene i manjine, svakodnevno doživljavaju.
foto: Pinterest
Ovo je priča koja okreće reflektor na buduće predsedničke izbore u Americi, ali i na problem sa kojim se susreću žene u Avganistanu. Kako je ove nedelje na generalnoj skupštini UN rekla glumica Meril Strip “Danas u Kabulu mačka ima više slobode nego žena. Mačka može da izađe napolje na sunce. Može da juri vevericu u parku. Veverica ima više prava od devojčice u Avganistasu danas, jer su javni parkovi zatvoreni za žene i devojke. Ptica može da peva u Kabulu, ali devojka ne, žena ne u javnosti”.
“Sve je u redu” ne plaši se da vam izazove mučninu i nelagodu. U trenutku kada ljubav ne može da prevaziđe duboke podele i nesporazume, autorka će nas ipak podsetiti kako ljubav sama po sebi nije dovoljna. Ovaj roman je važna priča koja zaslužuje da se pročita, ali i da se o njoj razmišlja dugo nakon što su okrenute poslednje stranice.
Ljubav je samo početak, a istina i razumevanje su putovanje koje zahteva mnogo više od ljubavi.
