Mesec majki: Majčinstvo u klasičnoj i modernoj književnosti

Prošla je još jedna nedelja maja u kojoj se obeležava Dan majki, a iako bi bilo divno da o majčinskoj ljubavi govorimo svakog dana, ovaj praznik nas svake godine podseti da zastanemo i odamo počast ženama koje su nas odgajale, oblikovale, učile da hodamo i mislimo, i bile tu kada je bilo najteže. Ali, ako zavirimo u svet književnosti, brzo ćemo videti da uloga majke nikada nije bila jednostavna. Ona nikada nije ista za sve, niti se može svesti na jednu definiciju.

Od antičkih tragedija do savremenih romana, književnost nas uči da majčinstvo nije uvek nežno i nesebično, već i haotično, izazovno, ponekad bolno, ali uvek duboko ljudsko. Autori i autorke širom sveta kroz vreme su preispitivali i redefinisali taj arhetip, stvarajući likove koji odskaču od idealizovanih prikaza majki i uvode nas u emocionalne, psihološke i društvene nivoe ove jedinstvene uloge.

Majke nikad nisu crne ili bele

Kroz istoriju književnosti, majke su često bile pozadinski likovi – tihe, strpljive, uvek tu da pruže podršku i osmeh. Njihov značaj merio se time koliko su bile odane porodici, deci, mužu. Negativne osobine pripisivane su maćehama, koje nose tu titulu “zlih” majki, dok su biološke morale da zrače požrtvovanošću.

Ali književnost se promenila. Postala je realnija.

Dela poput Voljena Toni Morison ili Mračna kći Elene Ferante razbijaju tu šemu. Morison pokazuje Setu, majku koja čini nezamislivo kako bi zaštitila dete, i ostaje zauvek progonjena tom odlukom. Ferante, sa druge strane, nas vodi kroz unutrašnji svet njene junakinje, žene koja razmatra svoje majčistvo kroz prizmu gubitaka, kajanja, pa i pobune. One su istovremeno i brižne i ranjive, odlučne i izgubljene. Njihove priče svedoče da majčistvo ne mora biti prirodno, niti uvek dobrodošlo; ono može biti i izvor identiteta, ali i njegove krize.

Majčinstvo iza zatvorenih vrata

Savremena književnost pomera fokus sa slike idealne majke na unutrašnje svetove žena koje tu ulogu igraju – ili odbijaju da je igraju. Otvaraju se pitanja koja dugo nisu imala prostora u književnosti – Šta ako žena ne želi da postane majka? Može li žena biti ispunjena i bez te uloge? Može li majka voleti svoju decu, a istovremeno želeti drugačiji život?

Ova pitanja nisu samo lična, već odražavaju i šire društvene promene i kulturne norme koje su se decenijama podrazumevale. Književnost danas ima hrabrosti da pokaže žene koje ne pristaju na sve ili koje ne nalaze sebe u tradicionalnim okvirima roditeljstva.

Likovi majki u romanima sada su povezani sa mnoštvom faktora: rasom, klasom, seksualnošću, migracijom, mentalnim zdravljem. U romanu Boja purpura Alis Voker, na primer, majčinska ljubav nije ograničena na krvno srodstvo – ona se manifestuje i kroz podršku, zaštitu, emocionalnu bliskost. U Pačinku Min Džin Li, majčinstvo se gradi kroz preživljavanje, izdržljivost i svakodnevnu žrtvu.

Ljubav je ključ: Alternativne majčinske figure

Značajna promena u književnosti je i priznavanje majčinstva koje nije biološko. Mnoge priče slave “izabrane” majke – odnosno žene koje se u tu ulogu postavljaju iz ljubavi i brige, ili jednostavno potrebe zajednice. Bilo da su u pitanju usvojiteljke, tetke, starije sestre ili prijateljice, one dokazuju da je majčinska figura nešto što se gradi delima, a ne genetikom. Kroz književnost učimo da majčinstvo može nastati i tamo gde ga nismo očekivali – u odnosu učiteljice i učenika, u starateljstvu, ili u podršci između žena koje nisu krvno povezane. U klasičnom romanu Male žene, Marme je primer upravo takvog, nenametljivog majčinstva. Ona vodi primerom, strpljenjem i mudrošću, a nikada silom.

Književnost nam pokazuje ono što svakodnevni žiot često ne ume da artikuliše – da majčinstvo nije univerzalno iskustvo. Nema jedne prave priče. Postoji samo mnoštvo stvarnosti koje dele žene širom sveta. I upravo zbog toga, o njima vredi pisati, pričati i čitati.

Upravo zbog različitih majki i različitih odnosa majke i dece, evo nekoliko primera romana koji predstavljaju ovu ulogu u nekom realnom svetlu.

Šagi Bejn, Daglas Stjuart

Radnja romana Šagi Bejn smeštena je u Glazgov 1980-ih godina i prati dečaka Šagija Bejna, koji odrasta u senci borbe svoje majke sa alkoholizmom, siromaštvom i društvenom marginalizacijom. Iako je okružen brutalnošću i zanemarivanjem, Šagi se drži nade i bezuslovne ljubavi prema majci Agnes. Majčinstvo u ovom romanu prikazano je kao istovremeno razoreno ali i veličanstveno. Agnes je majka čiji su snovi i dostojanstvo porušeni, ali ona ostaje očajnični posvećena svom sinu. Ili da li je to baš tako? Jedan sjajan primer kako naše granice možda nisu ono što okolina oko nas zahteva, a Daglas prikazuje njihov odnos prepun suza, tuge, i realnih problema.

Evina Majka, Silvija Fereri

Ovo je roman koji pokazuje koliko ljubav majke može da bude bezuslovna. Junaci ovog romana su Eva, koja je jedva dočekala svoj 18. rođendan kako bi se podvrgla medicinskoj proceduri promene pola jer se oduvek osećala kao muškarac; i njena majka koja nam kroz roman govori kako je ona sve to doživela. U Evinoj majci, majka nam pripoveda o njihovom životu do tog trenutka, pokušava da pronađe sopstvene greške koje su dovele do te Evine odluke; ali da li je majka odgovorna za to? Sjajna priča o jednoj majci koja podržava svoje dete iako detetova sreća znači gubitak svega onoga u šta je majka od porođaja verovala.

Češljugar, Dona Tart

Češljugar je dobar primer kako roman može da govori i o biološkim, ali i o izabranim majkama. Ovaj neverovatni roman prati Tea Dekera, dečaka kojem se život potpuno menja nakon što mu majka pogine u terorističkom napadu u muzeju. U tom haosu, on krade neprocenjivu sliku koja postaje simbol i lepote ali i tereta dok se suočava sa gubitkom i potragom za sopstvenim identitetom. Majčistvo u ovom romanu je prisutno ali i bolno odustno. Teova majka, iako rano umire, ostaje jako bitan element u njegovom odrastanju; ali pojavljuje se i druga žena koju će Teo doživeti kao svoju drugu majku. Tart upravo to koristi kako bi istražila koliko rano vezivanje za majku, i njegov gubitak, može oblikovati čitav emotivni svet jedne osobe.

Demon Koperhed, Barbara Kingsolver

Inspirisan romanom Dejvid Koperfild, ovaj roman prati Demona, dečaka rođenog u siromaštvu ruralne Amerike dok se suočava sa krizom opioida, nasiljem u hraniteljskim porodicama i društvenim zapostavljanjem. Majčistvo u ovom delu je bolno i složeno. Njegova majka, koja se bori sa zavisnošću i nestabilnošću, predstavlja i ljubav i uništenje. Međutim, osim Demonove majke, kroz ovaj roman defiluju i druge verzije majki, od onih brižnih do onih koje zaborave na svoju decu. Ovo je jedna neverovatna priča, ne isključivo o majčinstvu, ali je te tema uvek prisutna ako se zagrebe ispod površine.

Mučna ljubav, Elena Ferante

Ovaj jak roman (iako ne nužno najbolji od Elene Ferante) počinje smrću Amalije, majke naratorke Delije. Istražujućinjene poslednje dane, Delija otkriva uznemirujuće istine o njihovoj prošlosti, porodici i složenom odnosu majke i ćerke. Majčinstvo u ovom romanu je duboko psihološko, često zagušujuće i prepuno emocionalne dvosmislenosti. Ferante istražuje zamršenu vezu između majke i ćerke, gde ljubav može da koegzistira sa ogorčenošću, tišinom i besom.

Foto: Promo